Komšiji dao svoju kožu

Ivica Đorđević (39) iz planinskog sela Klašnjica, osam kilometara udaljenog od Vranja, donirao je kožu komšiji Goranu Joviću (46), čija je koža na desnoj strani tela u požaru bila oštećena 80 odsto. Ništa čudno, da Ivica sa suprugom Oljom i decom, Isidorom (17), Bojanom (16) i Natašom (7), ne živi od nadničenja i sitne poljoprivrede, da je sve ostavio i otišao na VMA, gde je Goran bio u teškom stanju, da lekarima saopšti: "Čujem treba da se donira koža. Evo uzmite, to je jedino što mogu da ponudim."

PONOSAN ŠTO JE POMOGAO: Ivica Đorđević

Goran se polako oporavlja na VMA, a njegova braća Dragan i Blagoje, koji žive i rade u Švajcarskoj, beskrajno su zahvalni siromašnom komšiji Ivici.

Čuli su se telefonom i još više učvrstili prijateljstvo.

- Važno da je živ, šta je sve pretrpeo zna njegova duša, a šta sam ja, nije bitno - bolovi prođu, ali svest da ste nekome pomogli čini vas srećnim i ponosnim - kaže Ivica.

A, sve se desilo u februaru kada je Goran pošao da raščišćava vinograd u susednom selu Balinovcu gde je prešao da živi. Poneo je testeru da poseče šiblje i zapali ga.

- Nije primetio da mu ulje od testere kaplje iz rezervoara i sliva se na nogavicu od pantalona i najlonsku jaknu. U jednom trenutku na svećicama motorke izbile su varnice i iskre zapalile jaknu. Goran je počeo da gori kao buktinja, sreća bio je u blizini kuće i uspeli su da ga spasu. U teškom stanju, hitno je prebačen u nišku bolnicu, a potom na VMA u Beograd - navodi Ivica.

On je to čuo od prijatelja i odmah je otišao da poseti porodicu Savić sa kojima su u Klašnjici bile komšije, družili se, odlazili jedni drugima na slave.

SA Oljom i Natašom ispred kuće

 

- U Balinovcu sam sreo njegovog mlađeg sina Miloša: "Kako je tata", pitam ga. "Nije dobar, ko zna šta će biti. Doktori u Beogradu traže da neko da kožu kako bi ga spasli, ali nema takvog", zabrinuto je odgovorio.

"Šta treba da se uradi da se da koža." Žao mi deteta, onda naiđe Goranova supruga Zlata koja poče da plače i kuka. "Zdravstvena knjižica, i da si sto odsto zdrav", kaže Miloš - priča Ivica.

Ništa im nisam obećao, dođem kući i kažem ženi: "Olja, Goran je u teškom stanju, treba da mu dam kožu, toliko mogu da pomognem." "Ako smatraš da možeš, pomogni, od Boga je blagosloveno", ohrabrila me je.

Nakon toga, otišao je na VMA i rešio da donira kožu od kolena leve noge, pa naviše. Razmišljao je, sa desnom će da se služi u radu sa stokom, oko voćnjaka dok leva ne ozdravi.

- Tugo, kad sam video Gorana, ono, bre, meso izgorelo, čitave rupe po telu. Potresao sam se, otišao kod doktora i viknuo: "Deri kožu kao na jarca od obe noge." "Duplo će vas boleti", saopštio je doktor. "Vi ne znate ko je Ivica iz Klašnjice, derite kad vam kažem."

Uzeli su kožu sa obe noge, tri dana sam ležao prikovan za krevet, pio samo sok od pomorandže. Bolovi su bili nesnosni, hteli su da mi daju injekcije, ali nisam pristao. Kakva igla, ja nisam aspirin popio u životu. Ali, tada sam popio četiri tablete diklofenaka.

Izašao sam nakon osam dana, trebalo je još da ostanem, ali su mi javili iz sela da mi se baba šlogirala. Saopštili su mi da moram da mirujem, ali ko će, bre, da orezuje voćke. Ako rode jabuke, prodaću, biće para koliko da decu školujem - priča Ivica.