''Ne bih se operisao u inostranstvu''
Novi ministar zdravlja Zoran Stanković kazao je da u narednom periodu neće biti značajnijih kadrovskih promena, kao i da ga ne intetesuju politički interesti, saznaju beogradski mediji.
- Na prvom kolegijumu sa državnim sekretarima i pomoćnicima, moja prva rečenica je bila: ''Ako nešto dobro uradimo, uradili smo zajedno, ako nešto ne valja, ja sam kriv“. Rekao sam da zasad neće biti značajnih kadrovskih promena, već da ću nakon uvida u njihov rad i rezultate donositi odluke. Naglasio sam da me ne interesuju bilo čiji politički interesi, već samo politika zdravlja i da svi zajedno treba da radimo za dobrobit svih građana - kazao je Stanković u intervjuu za ''Alo''.
On je objasnio da ga je za kandidata za mesto ministra predložio Mlađan Dinkić.
''Pozvao me je i rekao da bi trebalo da pomognem oko rada ministarstva, da je Tomica Milosavljević dobro radio svoj posao i da mu zbog preostale dužine trajanja mandata vlade, a imajući u vidu da sam bio i ministar i načelnik VMA, sada treba čovek koji je vodio veliki zdravstveni sistem, a istovremeno poznaje i državnu administraciju i funkcionisanje državne službe. I tako sam prihvatio poziv - istakao je Stanković.
Novi ministar zdravlja kazao je da o svom prethodniku Milosavljeviću ima lepo mišljenje, ali je dodao da se ne bi kao on lečio u inostranstvu.
- Dugo se znamo, smatram ga jednim od najboljih gastroenterologa. Čak smo zajedno 1980. bili u vojsci u Beogradu. Upoznao me je sa funkcionisanjem ministarstva, dao više vrlo korisnih saveta, dokumentaciju, a ovih dana ponovo će da dođe u ministarstvo.... To je njegova lična odluka, koju je sam obelodanio i zbog toga je bio žestoko kritikovan. Što se mene tiče, ne bih išao u inostranstvo, već bih se lečio kao i ostali građani naše zemlje.
Stanković je istakao da država mora više da sredstva da uloži u zdravlje
- Srbija godišnje izdvaja na zdravstveno zbrinjavanje manje od 300 evra po stanovniku. U Hrvatskoj je to 760, Sloveniji čak 1.500 evra, Nemačkoj 4.000, a u SAD 7.700 dolara, a većina traži pružanje zdravstvenih usluga kao u navedenim zemljama. Naš cilj je da se, i sa ovako malo para, što bolje i brže zdravstveno zbrinu naši bolesnici, zatim, da se u razumnom vremenu otklone urgentni, a registrovani problemi, koji se pre svega odnose na nedostatak lekova, da se pokuša sa poboljšanjem materijalnog statusa zaposlenih, da se ispune zacrtani planovi rada u ovoj godini, da se permanentno sprovode aktivnosti na suzbijanju korupcije, koja je po oceni naših građana, ali i Evropske unije, najveća u zdravstvu. Već sledeće nedelje, razgovaraću sa rodbinom pacijenata, koji optužuju medicinsko osoblje za neadekvatno lečenje i smrt njihovih najbližih. Materijalni status zdravstvenih radnika mora da se rešava sa mogućnostima države, ali treba otvoreno reći da jedan dobar deo ljudi koji radi u zdravstvu živi na granici ili ispod egzistencijalnog minimuma. Zato planiram da se ovih dana sretnem i sa predstavnicima sindikata i zajedno s njima napravim detaljnu analizu postojećeg stanja i pokušam da pronađem moguća rešenja - objasnio je on.
