Đerdap na vetar

Knjaževački kraj prednjači u Srbiji po broju malih hidroelektrana. Na brzim planinskim rekama u ovom brdskom području proteklih dvadesetak godina podignuto je 15 mini-elektrana, a uskoro bi trebalo da se zavrti i nekoliko vetrogeneratora. Osim obilja vode, staroplaninski region ima i ružu vetrova koja bi mogla da se iskoristi za pokretanje brojnih turbina.

Darko Živković

- Potpisali smo do sada memorandume o saradnji i predugovore sa 13 domaćih i stranih firmi zainteresovanih za korišćenje energije vetra - saznajemo od Darka Živkovića, predsednika knjaževačke Skupštine.

- Najzainteresovanije kompanije već uveliko sprovode dugotrajna merenja koja treba da pokažu koje lokacije su najpogodnije za izgradnju vetrogeneratora.

Italijanske i austrijske korporacije, čije turbine se već vrte u brojnim evropskim zemljama, otišle su najdalje. Posle potpisivanja memoranduma sa Knjaževčanima, ove bogate kompanije su osim standardnih merenja, naručile i snimanje iz satelita.

- Njime se najpreciznije utvrđuje gde je najpovoljnija ruža vetrova - dodaje Živković.

- Pokazalo se da je to na obroncima Stare planine, na potezu od varošice Minićevo ka bugarskoj granici, do prelaza Kadibogaz. Druga pogodna lokacije je planina Tupižnica koja se prostire petnaestak kilometara zapadno od Knjaževca. Ona je na vrhu gola i stalno izložena udarima vetra.

Potencijali su veliki, investitori ozbiljni i mnogi su spremni da vrlo brzo krenu u posao, što su potvrdili na nedavno završenom ekonomskom forumu na Kopaoniku. Kod nas, međutim, ništa ne ide glatko. Većina parcela pogodnih za izgradnju vetrogeneratora su u privatnom vlasništvu. Otkako se pročulo da su za njih zainteresovani ulagači, pogotovu strani, cena do juče zaboravljenih "brgolazina" počela je vrtoglavo da raste.

- Po svemu sudeći, izgradnja će najpre početi na zemljištu u državnom vlasništvu jer tu postoje najbolje šanse za dogovor - procenjuje Živković.

- Opštini je u interesu da uzme novac za parcele koje su teško obradive, a dobiće učešće i u proizvedenim kilovatima, pa je korist dvostruka.

Dolaze sa svih strana Ulaganja u mini-hidrocentrale mogu da donesu višestruku vajdu, što potvrđuje primer Braneta Živkovića, vlasnika elektrane na Debeloj steni kod sela Gradište.   On je akumulaciju na bistroj planinskoj reci, u živopisnoj kotlini sa netaknutom prirodom, pretvorio u atraktivno kupalište, a zgradu u kojoj su smeštene turbine je nadogradio i napravio mali restoran sa sobama za goste. Kraj njega je podigao ribnjak za pastrmke, uredio priobalje, napravio sportske terene i sada, kako priznaje, bolje živi od gostiju nego od prodaje struje.   Hidrocentrala i pansion u Debeloj steni   - Dolaze naši ljudi iz Niša, Beograda, Novog Sada, ali i stranci - zadovoljan je Brane. - Iznenadio me je bračni par Šveđana. Oni su prošlog leta videli moju ponudu na internetu i odlučili da na proputovanju za Grčku svrate na kratko. Toliko im se dopalo da su ostali mnogo duže nego što su planirali.

Po procenama stručnjaka, od vetrogeneratora i mini-hidrocentrala u ovom kraju može da se dobije struje dovoljno za potrebe omanjeg grada. Bila bi to šansa da se zaposle ljudi na njihovom održavanju, pa se sa nestrpljenjem očekuju nastavak pregovora i najavljeno zaključenje prvih ugovora tokom ove godine.

Sve do sada izgrađene mini-hidrocentrale u knjaževačkom kraju priključene su u sistem Elektrodistribucije Srbije. Vlasnici su stimulisani da isporučuju što više kilovata, jer "taksimetar" zarade počinje odmah da otkucava.

- Zadovoljni smo, iako su ulaganja velika jer smo morali da napravimo zgradu, sprovedemo vodu, podignemo male ustave, kupimo turbine - iskren je Ilija Minić (25), koji je sa ocem Jovanom napravio malu hidroelektranu na Crnovrškoj reci kod sela Mezdreja.

- Kasnije su troškovi minimalni. Održavanje centrale je jednostavno, ne mora niko da dežura jer postrojenje "radi samo" i isključuje se u slučaju kvara.