Tajna bunara knjaza Miloša

Dobrivoje Marinković iz Gornjeg Crnuća duboko veruje u priču dede Radonje i oca Radenka da se u bunaru Miloša Obrenovića nalazi neprocenjivo bogatstvo.

Kuća Miloša Obrenovića od bunara udaljena pedesetak koraka

Meštani sela Gornja Crnuća, smeštenog na obronicima planine Rudnik, oduvek su bili ponosni što je knjaz Miloš, ne želeći da bude pred očima Turaka, izabrao baš ovo selo gde će se okućiti. Miloševa kuća u Gornjoj Crnući je pred početak Drugog srpskog ustanka bilo mesto donošenja važnih odluka.

Po nekim tvrdnjama, mesto gde su tadašnji srpski prvaci odlučili da podignu ustanak bilo je ispod stare kruške oskoruše koja se nalazila desetak metara od Miloševog čardaka, odakle su se uputili u Takovo.

Posle podizanja ustanka, ova kuća je u periodu između 1815. i 1819. godine bila prestonica Srbije, u njoj se održana prva narodna skuština, bila je mesto u kojoj se nalazila državna blagajna i u kojoj su se čuvali državni tefteri.

Miloševa kuća u Gornjoj Crnući danas je u okviru domaćinstva Dobrivoja Dola Marinkovića koji, koliko je u njegovoj moći, vodi računa o njoj ali je kuća, i pored toga što se od 1993. godine nalazi pod zaštitom države, u veoma lošem stanju. Nedaleko od kuće nalazi se i Milošev bunar koji čuva, u to je uveren Dobrivoje, veliku tajnu.

- Marinkovići su nasledili Miloševo imanje, a sa imanjem i bunar za koji su vezane mnoge priče o velikom bogatstvu koje se nalazi u njemu i ja duboko verujem da je to istina na osnovu priče mog dede Radonje i oca Radenka.

Priča o blagu koje krije bunar posebno je kopkala dedu Radonju, koji je išao kod neke vračare Cane u selo Trešnjevica kod Aranđelovca.

Vračara mu je tada, po njegovom kazivanju, rekla da se u bunaru stvarno nalazi veliko blago.

Međutim, mora da vodi računa o tome da neko slučajno ne naiđe jer onda to blago neće trošiti on, već taj koji naiđe, ili će ponovo netragom nestati - priča Dobrivoje.

I stvarno, odmah pošto se vratio iz Trešnjevice, a to je bilo u vreme neposredno posle Drugog svetskog rata, deda Radonja i otac Radenko rešili su da prodube bunar, sve u nadi da će pronaći blago.

- U neko doba deda Radonja je u zidu bunara video poveći ćup sa zlatom i drugim drocenostima ali, baš kao onako kako mu je kazala vračara, tada je naišao njegov rođak Svetozar Marinković pa su deda i otac požurili da izađu iz bunara da ovaj ne bi video šta su našli.

Kada je rođak otišao, vratili su se u bunar, ali ćupa više nigde nije bilo. Zemlja se oburvala i ćup sa Miloševim blagom je nestao - kaže Dobrivoje o pokušaju njegovog dede i oca da pronađu sakriveno blago knaza Miloša.