Ko ima para, može da se leči
Reforme su unakazile srpsko zdravstvo kojim danas caruje pomahnitala korupcija. Pojedinci su namerno pravili zbrku kako bi u haosu lakše sproveli nakaradne projekte, smatra primarijus dr Tatjana Radosavljević, direktor Lekarske komore Srbije.
Tvrdi i da je privatna praksa smišljeno omalovažena, da joj je podmetnut nejasan pravilnik kako bi je kasnije optužili za slom Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja, koji naziva kulom od karata...
Privatna praksa je, znači, bila bauk za sistem ove zemlje?
- To je naša tužna priča. Ministarstvo zdravlja i fond zdravstva otvoreno su suprotstavljali uvođenju privatne prakse u sistem zdravstvene zaštite iako je imala ama baš sve - primarnu, sekundarnu i tercijalnu zdravstvenu zaštitu.
U privatnu praksu je uložen lični kapital, bez uzimanja kredita, bez zaduživanja. Uloženo je više od milijardu i po evra i to bez ijedne donacije.
Ti ljudi su napravili kvalitetne zdravstvene ustanove koje su preživele i sve zamke fiskalizacije. E, takvu privatnu praksu neko je odbacio.
Tvrdite da je država to namerno učinila?
- Nemušti pravilnik je određenim privatnim lekarima u primarnoj zdravstvenoj zaštiti dozvoljavao da pišu recepte i šalju pacijente u državne bolnice. Međutim, te usluge je pacijent plaćao iz svog džepa, a troškove lečenja u državnim bolnicama snosio je fond zdravstva. Kakve li besmislice!
- Bila je to užasna papazjanija sistematski pripremana proteklih godina za vreme vladanja Svetlane Vukajlović, bivšeg direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i ovog dojučerašnjeg establišmenta u zdravstvu. Taj pravila su smišljena kako bi se fond okliznuo na terenu privatnog sektora, a sa ciljem da se spreči uključivanje privatne prakse u sistem zdravstvene zaštite.
Da li su to bili jedini gresi državnih zdravstvenih institucija?
- Nisu, te institucije su namerne unosile pometnju. Dozvolile su uvođenje pojma kvaliteta zdravstvenih usluga, ali bez obavezujućeg protokola lečenja na čemu očajnički podjednako insistiraju i pacijenti i lekari. Doktori bi sa potpisivanjem protokola o lečenju imali mogućnost i pravo da dokazuju da nisu krivi.
S druge strane, pacijenti bi imali odgovore na sva pitanja vezana za tok lečenja. U slučaju tužbi, pravosudni organi bi preko protokola skraćivali dužinu suđenja. Na taj način bi se krivci lako otkrivali, a nevini bi bili zaštićeni. Nemam objašnjenje zašto se protiv toga borio donedavni ministar zdravlja.
Potpisala prvo rešenje o oduzimanju licence
Na Medicinskom fakultetu u Beogradu doktorirala je pulmologiju. Zaposlena je na Klinici za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije, a od 2007. godine obavlja dužnost direktora Lekarske komore Srbije. Učestvuje na brojnim naučnim skupovima i objavljuje radove u stručnim časopisima u Srbiji i inostranstvu. Početkom ove godine potpisala je rešenje na osnovu kojeg se dr Eugenu Slaviku sa Instituta za neurohirurgiju u Beogradu oduzima dozvola za rad na šest godina.
To je prvi slučaj oduzimanja licence lekaru koji je u sudskom postupku pravosnažno osuđen za primanje mita. Udata je i živi u Beogradu. |
To su bili razlozi sukoba sa bivšim ministrom?
- Bile su to ključne tačke sporova koje je Komora lekara Srbije vodila sa bivšim ministrom Tomicom Milosavljević. To su stavovi koje ćemo i dalje braniti ko god bude došao na vlast.
A šta je sa pravima osiguranika na zdravstvenu zaštitu?
- Poznato je da su reforme, a kasnije i te reformisane reforme neprestano zakidale prava pacijenata na zdravstvenu zaštitu. Činilo se to preko takozvanih, a ozakonjenih večernjih klinika koje su bile veliko leglo korupcije.
I umesto da se greška javno prizna, zamenom teza bivši zdravstveni establišment osporavao je pravo lekara na dopunski rad.
I građani i lekari optužuju te večernje klinike?
- One su promovisale nedopustivu tezu - ko ima para može da se leči. A taj drsko lansirani postulat neprihvatljiv je za bilo koji sistem. Večernje klinike su zbunjivale osiguranike koji nisu znali zašta im služe zdravstvene knjižice, šta one pokrivaju.
A moralo je da se jasno kaže koliko usluga pacijent može dobiti za novac koji izdvaja za zdravstveno osiguranje. Taj osnovni paket zdravstvenih usluga nikada nije definisan.
Kako to objasniti običnom čoveku?
- Jednostavno. Običnim rečima osiguraniku treba reći da toliko puta godišnje ima pravo na te i te usluge.
Recimo, trudnica ima pravo na ultrazvuk u pojedinim fazama trudnoće, hronični i teški bolesnici imaju pravo na određene preglede, deca i starci takođe. A kad se to obelodani, taj osnovni paket morao bi da bude sveto pismo. Očigledno, neko nije želeo da sve i svakome bude jasno.
Mnogi tvrde da su reforme pospešivale korupciju?
- Ne znam da li su samo reforme dovele do povećanja korupcije. Ali, reforma dr Tomice Milosavljevića je sigurno preko ukidanja nekih zakona i osnivanja večernjih klinika po državnim bolnicama bila generator korupcije. I sad se pitam zašto je Tomica ukinuo zakon po kome se uvodio red?
A tada se znalo da možete raditi u jednoj privatnoj ordinaciji i da za to morate imati dozvolu direktora državne bolnice u kojoj ste zaposleni. Znalo se da vlasnik privatne ordinacije mora da vas prijavi i da plati porez državi. Znalo se da ne možete dopunski da radite u svojoj ustanovi što zabranjuje i Zakon o radu.
E, sve se to posle reformisane reforme pobrkalo, pa se sve moglo a nije se znalo šta se ne može. Tim naknadnim rešenjima stvorila se mogućnost za divljanje mita i korupcije.
Danak reformi
Dva ključna čoveka napustila su srpsko zdravstvo, da li će biti posledica?
Da pojasnim, čovek koji se prihvatio funkcije direktora Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja posle Svetlane Vukajlović u najmanju ruku je hrabar. Jasno je da će nastradati. Zbog te takozvane reforme stižu stvari za naplatu. |
Kako ocenjujete pravila koja danas vladaju u zdravstvu?
- Umesto da zdravstveni sistem bude tržišno uređen, posle reformi zavladao haos u kome i dalje dominira pravilo da nema pravila.
Na primer, ako subotom obavite snimanje ultrazvukom, platićete iz svog džepa, jer ta usluga ne podleže pravu iz obaveznog osiguranja.
Ako to isto uradite uveče, opet ćete platiti iz svog džepa jer noću vladaju zakoni večernjih klinika. Lista čekanja je dodatni galimatijas u kome više niko ne može da se snađe.
Zbog svega toga pacijenti što treba i ne treba plaćaju iz svog džepa.
Do kakvih apsurda se stiglo govore brojni primeri. U domu zdravlja daleko kasnije se dobijaju rezultati laboratorijske analize nego u Kliničkom centru Srbije što je skandalozno.
Zdrav razum ne može da prihvati da se u domu zdravlja mesecima čeka na internistički pregled. Kao što se vidi, zakonskim rešenjima pod plaštom reformi direktno smo uvlačili lekare u korupciju.
Čemu građani mogu da se nadaju?
- I pored toga što su neki pravilnici pravljeni kako bi se kola slomila na privatnom sektoru, optimista sam. Potrebno je samo sve izvrnuti, do temelja promeniti Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakonu o komorama, koji je dr Milosavljević na ružan način progurao. Prvo ćemo ga osporiti pred Ustavnim sudom, a potom ga poslati na hemijsko čišćenje. Bez toga nema oporavka srpskog zdravstva...
