Izbegličke muke bivšeg aviomehaničara
Zoran Gajić je nekada radio u najpoznatijoj jugoslovenskoj fabrici aviona SOKO u Mostaru. Bio je odličan mehaničar, majstor bez koga se bukvalno nije moglo u pojedinim procesima proizvodnje vojnih letelica tadašnje JNA. Sa ocem, majkom i bratom živeo je u svom gradu na Neretvi. Sve do 1994, godine kada su Gajići morali da napuste ovaj deo nekadašnje Jugoslavije. Šibani izbegličkim vetrovima, obreli su se u Kraljevu. U Mostaru je ostao jedino majčin grob!
Posle teškog izbegličkog života u Kraljevu, sa ocem i bratom je uspeo da napravi kuću u Ribnici. Da bi preživeo, počeo je da pravi motike. Prodaje ih na pijaci.
- Nešto sam morao da radim i dosetio sam se da je ovo poljoprivredni kraj, pa su ljudima potrebne i motike. Međutim, ubrzo sam shvatio da sam se prevario. Verujte, kada ima kupaca, a počeli su radovi u baštama, zaradim 800 dinara. Ali, kada se uzme u obzir koliko plaćam zakup tezge, drvo za držalice i metalni delovi, ne ostaje mi mnogo - kaže Zoran.
Ni posle 17 godina života u Kraljevu, nije izgubio hercegovački naglasak. Reče, to i majčin grob su jedino što mu je ostalo od rodnog grada. Ni on, ni brat se nisu ženili. Najbolje godine su mu prošle u borbi za opstanak. Naslonjen na držalicu za motiku, priseća se svog rodnog grada kraj Neretve.
- Nigde mi nikada neće biti bolje. Ipak, odlazio sam nekoliko puta u Mostar i shvatio, nije to više to! Nekada su se ljudi cenili i voleli bez obzira na veru, a sada je sve podeljeno. Žalim za prošlim vemenima i metalnim "pticama" koje su letele nebom, a ja gledao gore znajući da je u svakoj bio ugrađen i deo mene. Bilo i prošlo, sve je nestalo u trenu - sa setom govori Zoran.
Sećanje na Neretvu uz Ibar
|
- Beže ljudi od motike. Ne interesuje ih zemlja, a gola leži pored njih. Kada se samo setim bašta u dolini Neretve dok posmatram Ibar, bude mi teško zbog ovog naroda ovde. Niko neće zemlju da radi, a hektari stoje na obali pusti - primećuje naš sagovornik.
I sada, dok u kućnoj radionici pravi motike, izađe kada začuje zvuk aviona.
- Lepo mi je da ga gledam kako kruži među oblacima. Samo sada su svima koridori suženi, izdeljeni. Velika je i lepa bila naša Jugoslavija - kaže Gajić.
Narod je kriv!
|
