Šešelj traži slobodu i 10 miliona evra
Optuženi Vojislav Šešelj ponovio je danas pred Tribunalom u Hagu zahtev da bude oslobođen, tražeći i odštetu od 10 miliona evra zbog dugog pritvora, a tužioci su tvrdili da su dokazali njegovu krivicu za teške zločine.
Odluku o Šešeljevom zahtevu za oslobađanje zbog nedostatka dokaza, pretresno veće doneće naknadno. Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti)
rekao je da odlučivanje "može potrajati nekoliko nedelja, a može i nekoliko meseci".
Lider Srpske radikalne stranke je tvrdio i da će, ako bude oslobođen, a ne bude mu isplaćena odšteta, "tužiti UN" i da je već unajmio "advokata u Njujorku Džonatana Levija". Po pravilima Tribunala, sudije mogu oceniti da su tužioci izneli dovoljno dokaza protiv Šešelja po svim tačkama optužnice ili zbog nedostatka dokaza odbaciti celu optužnicu ili neke od njenih tačaka.
Do sada se u praksi suda u Hagu nije desilo da u ovoj fazi procesa optuženi bude oslobođen. Ukoliko sudije ne oslobode Šešelja, suđenje bi trebalo da se nastavi dokaznim postupkom odbrane.
Na početku današnje rasprave tužioci Matijas Markusen i Lisa Birsej izložili su pregled
Samo sam branio Srbe
Šešelj je tvrdio da je tokom rata samo "branio Srbe" i da u tome "na žalost nije uspeo", zato što nije bio na vlasti. Na kraju današnje rasprave, Šešelj je sudijama rekao da su dužni da preispitaju neophodnost njegovog ostanka u sudskom pritvoru, ali je naglasio da nikada neće podneti zahtev za privremeno oslobađanje, niti tražiti garancije od "izdajničkog proznapadnog režima u Beogradu". |
dokaza koji, po njima, potvrđuju Šešeljevu krivicu za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. godine. Tužioci su tvrdili da dokazi pokazuju da je Šešelj lično, "govorom mržnje", počinio progon nesrba u Vukovaru i vojvođanskom selu Hrtkovci, a da su dobrovoljci SRS pod njegovom kontrolom odgovorni za ubistva stotina i proterivanje hiljada civila u Hrvatskoj i BiH.
Odgovarajući na reči tužilaca, Šešelj je tvrdio da je većinu svedoka optužbe "raskrinkao kao lažne". Protiv 40 svedoka, kako je rekao, podneo je "krivičnu prijavu zbog laznog svedočenja" predsedniku Tribunala Patriku Robinsonu (Patrick). Podsetio je i na tvrdnje nekih svedoka, njegovih bivših saradnika, da im je tužilaštvo pretilo ili pokušalo da ih uceni ili podmiti.
Šešelj je negirao da je "govorom mržnje" lično učestvovao u progonu nesrba u Vukovaru i Hrtkovcima. Primetio je da je tužilaštvo "tiho" odustalo od iste optužbe za Zvornik, pošto je u sudnici dokazano da je "lažni" svedok "izmislio miting" na kojem je on navodno pretio Muslimanima, s proleća 1992. Optuženi je tvrdio i da je u sudnici
Bacanje ljage na četništvo
Tezi tužilaštva o udruženom zločinačkom poduhvatu srpskih lidera radi nasilnog stvaranja Velike Srbije, Šešelj se suprotstavio tvrdnjom da su vođe Hrvatske i BiH imale kriminalni plan za nelegalno otcepljenje i da su time izazvale rat. Svoje zapaljive govore protiv "ustaškog režima" u Hrvatskoj i |
"diskreditovao" zaštićenog svedoka koji ga je navodno čuo kako u novembru 1991. u Vukovaru naređuje da "nijedan ustaša ne sme živ izaći iz grada".
U Hrtkovcima, prema Šešelju, "nije bilo" sistematskog i raširenog napada na Hrvate, što je uslov za krivično delo deportacije i prisilnog premeštanja.
"Nije bilo sile, ni pretnje silom u cilju deportacije, a iz Hrtkovaca niko nije pobegao", rekao je on, ponavljajući da su svi Hrvati razmenili imovinu sa srpskim izbeglicama iz Hrvatske.
Tvrdio je da su se u vreme zločina, koje su u gradu počinili "arkanovci", radikali već bili vratili u Srbiju. Po Šešelju, vođa dobrovoljaca SRS u Vukovaru Milan Lančužanin-Kameni "nije bio na Ovčari", gde su krajem novembra
1991. srpske paravojske streljale 200 zarobljenih Hrvata.
Kao argument da paravojnici koji su osuđeni za to ubistvo nisu bili radikali,
Šešelj je naveo da su na kapama nosili petokrake.
Optuženi je tvrdio i da nije dokazana umešanost paravojski bliskih SRS u zločine u Sarajevu i okolini, uz opasku da su te formacije činili tamošnji Srbi.
