Raškovićeva SDS obnovljena u Beogradu
U Srbiji je osnovana Srpska demokratska stranka koja će se jednim delom oslanjati na izvorni program Jovana Raškovića, prvog osnivača ove stranke, i biće stranka desnog centra.
Predsednik Inicijativnog odbora SDS-a Branislav Švonja rekao je Srni da će ova stranka biti autohtona u Srbiji i da nema nikakve veze sa SDS-om u Republici Srpskoj.
Švonja je istakao da će se ova stranka po pitanju Republike Srpske zalagati za najbolje moguće odnose sa aktuelnim rukovodstvom, bez obzira ko je na vlasti u Banjaluci.
Prema njegovim rečima, ova stranka sakupila je dovoljan broj potpisa i zahtev za registraciju biće podnet u ponedeljak, 7. marta, Ministarstvu za upravu i lokalnu samoupravu Srbije u Beogradu.
Biografija Jovana Raškovića
Dr Jovan Rašković (1929-1992) je bio psihijatar, akademik, osnivač Srpske demokratske stranke (SDS) u Hrvatskoj. Rođen je u Kninu, 5. jula 1929, a preminuo u Beogradu, 28. jula 1992. godine.
Živeo je u Kninu do početka Drugog svetskog rata (1941), kada kao dete beži u Kistanje, koje je anektirala Italija. Niže razrede gimnazije privatno polaže u Zadru i Kninu. Posle Drugog svetskog rata živi u Zagrebu, gde je 1948. godine maturirao. U Zagrebu studira elektrotehniku i medicinu. Medicinu je završio 1956. godine, a specijalistički ispit iz neuropsihijatrije položio 1962. godine. Doktorsku disertaciju odbranio je 1975. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu.
Bio je direktor Opšte bolnice u Šibeniku (1959-1961), a zatim (1961-1962) prvi direktor novoformiranog medicinskog centra u istom gradu. Baveći se neurofiziologijom, istraživanja provodi u okviru Instituta za kliničku neurofiziologiju Medicinskog fakulteta u Ljubljani, u čijem je formiranju učestvovao.
Profesor je univerziteta u Ljubljani i Zagrebu, i gostujući profesor na mnogim uglednim univerzitetima u svetu (London, Hjuston, Pavia, Rim...). Bio je direktor Centra za naučno-istraživački rad bolnice „Sveti Sava“ u Beogradu, član Medicinske akademije Hrvatske, počasni član Čehoslovačkog udruženja psihijatara i Udruženja psihijatara Italije kao i član Srpske akademije nauka.
Jedan je od najuglednijih psihijatara u Jugoslaviji. Sarađivao je s mnogim uglednim pojedincima i ustanovama u svetu. Autor je preko stotinu medicinskih publikacija, stručnih i naučnih radova, te nekoliko monografija.
Osnivač je (1990) i prvi predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) u Hrvatskoj. Knjiga "Luda zemlja", ISBN 86-7503-015-0, koju je objavio 1990. godine oslikava njegov politički kredo i preokupacije na planu politike.
Napustio je Hrvatsku i došao u Beograd nakon početka ratnih dešavanja i nakon pobede politike kojoj se oštro suprotstavljao. Srpsko pitanje u Hrvatskoj počeli su da rešavaju neki drugi ljudi, nekom drugačijom politikom i nekim drugačijim sredstvima.
Rašković je strepeo i upozoravao na to, ali politički centri moći u Beogradu nailazili su na veće razumevanje u Srpskoj Krajini. Takva (drugačija) politika, neodgovorni potezi i vođe nedorasle istorijskom trenutku i izazovu, doprineli su da srpski narod doživi još veću nesreću. Posle smrti prijatelji su mu (predsednik Izdavačkog saveta Stojan Berber) u izdanju novosadske "Slavije" objavili knjigu tekstova "Duša i sloboda" (1995), koju je uredio Milutin Šljivančanin, a predgovor i pogovor napisali su Radovan Karadžić i akademik Dobrica Ćosić.
Jedan je od ljudi kojima je Dobrica Ćosić posvetio poglavlje u svom romanu "Prijatelji". Dr Sanda Rašković Ivić je kćerka Jovana Raškovića. |
Švonja je rekao da su razlozi za osnivanje ove stranke ti što se država nalazi u veoma teškoj socijalnoj i političkoj krizi, a pokretači za osnivanje stranke su nekoliko stotina najumnijih ljudi u Srbiji, među kojima 150 univerzitetskih profesora.
"Zalagaćemo se, pre svega, da Srbija krene putem prosperiteta i boljitka, da eksperti iz ekonomije, ali i svih oblasti, ukažu na probleme sa kojima smo kao društvo, država i građani suočeni, da ukažu na uzroke tih problema i daju adekvatna rešenja", rekao je Švonja, navodeći da SDS već ima takve ljude.
On je naveo da je ideja o osnivanju SDS-a rođena pre više od godinu dana u "krugu vrhunskih intelektualaca, koji se nisu bavili politikom, a koji su analizirali postojeće stanje u Srbiji i zaključili da se nešto mora uraditi kada je državi najteže".
"Iza nas niko ne stoji. Nemamo nikakvu blisku saradnju ni sa jednom političkom strankom, sve su kada je u pitanju SDS jednako blizu i jednako daleko od nas", dodao je Švonja.
On je naveo da je SDS radi već dugo na terenu, najviše u Vojvodini, Novom Sadu i Beogradu, gde ima veliku podršku te da očekuje da će po članstvu biti najbrojnija stranka u Novom Sadu.
