Rodeo u velikom rezervatu Srbija
Kaubojske privatizacije postale su poslednjih godina svakodnevica, pa su u građanstvu sve popularnija udruženja naoružana koltovima ili strelama i takmičenja u kojima se hvata "divlje" prase.
Bilo da je neko baksuz ili namćor, kauboj ili Indijanac ili zapostavljeni učitelj, uvek može da nađe istomišljenika, udruži se na prijateljskoj bazi i povremeno zaboravi sve životne nedaće. U Srbiji danas ima oko 26.000 najraznovrsnijih udruženja građana, koje spaja politika, nacionalna pripadnost, zavičaj ili neobična interesovanja.
Tako se Kruševljani okupljaju u udruženju baksuza, ugursuza i namćora Dobra narav, a Ljupče Petrović je okupio sve aleksinačke Indijance, jer je "Srbija veliki rezervat". Ni kauboji nisu zapostavljeni, pa se javlja više varijacija od onih koji vešto barataju koltom do obožavalaca rodea. Na Internetu mašta nema granica pa se udružuje ko stigne, od žena bikova (naravno, reč je o horoskopskom znaku) i kluba ljubitelja pižama do kluba ljubitelja treša i kempa. Na nivou dosetke su i Društvo brojača, koji broje sve na šta naiđu, Društvo gubljenja vremena ili vatreni ljubitelji sarme.
Među neobičnim srpskim udruženjima je i Društvo sanjara o torti, koje je u žižu javnosti dospelo kada je njihov prvi čovek Vojislav Đoković iz Čačka pokušao da se kandiduje za predsednika Srbije na izborima 2004. godine. Prosvetni radnici iz Leskovca u svom Društvu zapostavljenih učitelja traže da se poštuje red pri popunjavanju upražnjenih radnih mesta u gradovima. Postoje i udruženja koja okupljaju Jugoslovene, poreklom iz Indije ili Egipta.
Članovi Društva ljubitelja plavuša žele ih sačuvaju od viceva i prozivanja koja su upućena na njihov račun. Plavuše su se i same udružile pa je prošle godine u Bugarskoj održan kongres belosvetskih plavojki. Da Jugoslavija i nije baš toliko pokojna, pokazalo je udruženje građana DORA iz Kikinde, koje na inicijativu Biltena ORA SFRJ, održava okupljanja akcijaša sa područja nekadašnje SFRJ. DORA čuva i neguje tradiciju omladinskog dobrovoljnog rada.
U bivšoj Jugoslaviji šezdesetih godina prošlog veka snimljeni su brojni kaubojski filmovi, bilo da su u pitanju italijanski, tzv. špageti vesterni ili osterni, kaubojci istočnoevropske produkcije naročito popularni u komunističkim zemljama. Mnogi srpski seljaci koji su u to doba imali konja, postali su kauboji statisti koji su od Plitvica do Skadarskog jezera u Crnoj Gori jurili Indijance. U periodu zlatnog doba Lovćen filma nije bilo čudno naići na revolveraše i pistolerose kako naoružani jašu po Durmitoru, niti videti Vinetua, poglavice Apača Maskalerosa, ili Olda Šeterhenda, Vinetuovog brata po krvi, kako izlaze na proplanak iznad Boke Kotorske.
U koprodukciji Nemačke, Italije, Francuske i Jugoslavije snimljeno je po delima Karla Maja od 1962. do 1968. čak 11 filmova o Vinetuu. Vestern, tada najpopularniji filmski žanr, imao je uvek istu scenografiju i likove: preriju Divljeg zapada, salun gde kauboj lutalica ide radi razuzdanih devojaka, kockanja, pića i tučnjave. U ovim filmovima vladao je zakon divljine, gde život nema nikakve vrednosti.
Poslednjih 20 godina izrazi "divlji Balkan" i "kaubojske privatizacije" postali su svakodnevica Srbije i bivših jugoslovenskih republika, pa ne čudi što je mitologija Divljeg zapada našla utočište u ideji da građanima ništa drugo ne preostaje nego da se makar udruže u streljani i pripucaju koltovima na papirnu metu.
Korak dalje je otišla firma iz Velike Plane "Sto posto" za proizvodnju stočne hrane. Oni su 2007. organizovali Prvi srpski sto posto rodeo na vašarima i stočnim sajmovima u 18 gradova širom Srbije. Cilj takmičara je bio da se u improvizovanoj areni uhvate dva praseta za što kraće vreme. Nagrada pobedniku je svinjče nazimče od 50 kg i 50.000 dinara. Goran Divjak, direktor plana i analize preduzeća, glavni je organizator takmičenja.
"Takmičari imaju zadatak da u roku od dva minuta u ring donesu džak hrane za prasiće, a potom što brže uhvate dva praseta i vrate ih u obor. Najspretniji i najbrži bio je Goran Petrović iz Zablaća kod Čačka, sa pobedničkim rezultatom od 19,81 sekundi", priča Divjak za "Vesti".
Kažu da je jedini Srbin u Americi koji se druži sa predsednikom Barakom Obamom jeste Ričard Milanović iz Palm Springsa. On je poglavica plemena Agva Kaliente Kovilja Indijanaca, koje je vlasnik većeg dela zemljišta u Palm Spingsu i nekoliko kockarnica koje plemenu donose milijarde dolara profita. Ričard je potomak Stevana Milanovića, Srbina iz okoline Karlovca, koji je došao u Ameriku da kopa rudu i oženio se Indijankom. Indijanci ga smatraju herojem i zaštitnikom indijanske kulture.
Omiljeni vestern junaci:
|
Dok se u susednoj Bosni 6.528 udruženja građana uglavnom bave posledicama rata, pa je prava retkost naleteti na neobična društva kao što je Udruženje ljubitelja ćevapa, u susednoj Hrvatskoj sve vrvi od građanskog udruživanja. Među čak 34.149 udruženja svoje mesto su našli: Udruga ljubitelja "Zvijezdanih staza", Udruga dobrih palačinaka, Udruga ljubitelja piva, čokolade, kaktusa, pokera, Udruga kluba majstora kotlića, ili, pak, Udruga Treći zmaj, koja je pokrenula peticiju da se Tolkinova knjiga "Gospodar prstenova" uvrsti u obaveznu lektiru srednjih škola.
U Crnoj Gori postoji čak 4.000 organizacija građana, po opštini - 200 udruženja, a među njima su mnoga, u najmanju ruku, neobična, od Neko nas gleda, Život je samo jedan, Balkanskog arhiva za ritualne tehnike do Muškog zdravlja, Kiča i šunda i Udruženja stečajnih upravnika!
Sutra čitajte nastavak teme: Srpska trobojka na ratničkom plesu