Izbacili me iz stana kao kera

"Ne znam gde ćemo, kolege grobari na gradskom groblju su nam ponudili neki sobičak ali dete se plaši da ovde spava", kaže za "Vesti" Dragan Sretenović (56) iz Čačka koji je sa dvanaestogodišnjim sinom Markom iseljen iz stana po odluci ovdašnjeg suda jer nije namirio dug od 127. 000 dinara.

Pre 20 godina taj novac je pozajmio od navodne prijateljice Olge Mandić koja je tada živela u Sidneju, da bi platio avionsku kartu i otputovao kod nje. Sudski izvršitelji sa višečlanom ekipom policije iselili su ovog Čačanina koji je ledenu noć proveo na autobuskoj i železničkoj stanici.

Dragan Sretenović

 

Kako je došlo do toga da tokom dve decenije sudskog spora niste uspeli da pronađete rešenje i platite dug zbog kog ste ostali bez krova nad glavom?
- Sve je počelo kada sam se vratio iz Australije i kada me je Olga Mandić tužila da vratim pare koje mi je pozajmila za avionsku kartu. Uporno sam na sudu ponavljao da me je ta žena prevarila, ali kako nisam uspeo da obezbedim svedoke, moj iskaz na sudu nije uvažavan.

Para za svog advokata nisam imao pa sam posle nekoliko ročišta odustao kad sam video da nemam s čim da se borim. Ona je imala pare, platila advokate i dovela me do propasti. Tražio sam naše sučeljavanje na sudu ali meni nije poznato da se ona ikada pojavila na suđenju.

O kakvoj prevari je reč?
- Upoznao sam Olgu putem razmene pisama, ona je u decembru 1987. platila avionsku kartu koja je koštala oko 2.500 australijskih dolara da odem kod nje u Sidnej i tamo nađem posao.

U pismu mi je obećala posao metalostrugara, rekla je da ima bazen i da ima svoju kuću i da će mi pomoći da se snađem u Australiji. Ništa od toga nije bilo tačno.

Ispostavilo se da je prevarantkinja koja radi kao kuvarica u nekom studentskom domu a od obećane pomoći nije bilo ni govora. Sud ovu moju izjavu nikada nije uvažio a ja nisam imao para za advokata. Vratio sam se iz Australije bez prebijene pare. Nažalost, misleći da ću ako sklopim brak sa njom uspeti da dobijem vizu, zapao sam u još veće muke.

Stan od 45 kvadrata prodat je na licitaciji za 15.500 evra što je duplo manje od tržišne vrednosti da bi se namirio dug, da li je postojalo neko drugo rešenje?
- Naravno da je postojalo, u sudu sada kažu da za plac u Mrčajevcima koji je prvobitno bio na licitaciji, nije bilo zainteresovanih, što uopšte nije tačno. Prodali su mi stan badava i izbacili na ulicu sa detetom. Sad ne znam kuda ću.

Gde ste prespavali proteklu noć?
Izašao sam iz stana sa nešto malo garderobe, bez ičega. Sve mi je ostalo unutra, posuđe, nameštaj, sve... Promenili su bravu i izbacili me kao kera na ulicu. To popodne sin i ja smo išli od prijatelja do prijatelja, negde na ručak a negde na kafu i da se ogrejemo. Ne mogu da dosađujem ljudima, svi oni imaju svoje porodice i obaveze. Ne znam gde ćemo. Kolege, grobari, na gradskom groblju su nam ponudili neki sobičak ali dete se plaši da ovde spava.