Srbija prekinula saradnju sa Libijom
Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je danas da je Srbija posle odluke Ujedinjenih nacija o uvođenju sankcija Libiji obustavila svaku vojno-ekonomsku saradnju sa tom zemljom.
Šutanovac je rekao da niko od aktivnih i penzionisanih pripadnika Vojske Srbije ne učestvuje u događajima u Libiji i izrazio nadu da će se prilike u toj zemlji uskoro stabilizovati.
On je podsetio da su Ministarstvo odbrane i država Srbija imali dobre odnose sa Libijom i izrazio nadu da će veliki projekti koji su započeti sa tom zemljom biti nastavljeni pošto se prilike stabilizuju. Šutanovac je rekao da Ministarstvo odbrane pažljivo prati događaje u Libiji i da je zabrinuto zbog onoga šta se tamo događa.
Iako se do skoro spekulisalo da je nereagovanje srpske vlasti na događaje u Libiji ulovljeno finansijskim interesom, dnevni list "Danas" je objavio da je Libija tek sedma država po vrednosti izvoza naoružanja i vojne opreme iz Srbije, i na nivou je Kipra i Italije, a slabije rangirana od, na primer, Belgije, tako da priče o snažnom vojnom partnerstvu s Tripolijem predstavljaju običan mit, piše dnevni list "Danas" pozivajući se na dobro obaveštene izvore.
Kako su rekli sagovornici "Danasa", Libijcima je u poslednje četiri godine naplaćeno oko 16 miliona dolara za kupovinu naoružanja, kao i Italijanima i Kipranima, dok su Belgijanci u istom periodu kupili srpskog oružja i opreme za oko 24 miliona dolara. Izvoz vojne industrije Srbije samo prošle godine iznosio je ukupno oko 250 miliona dolara.
Ipak, mogućnost krupnijih gubitaka zbog moguće promene režima u Tripoliju postoji. Libijski konflikt zasad je stopirao sve planove u vezi sa izgradnjom i opremanjem velike vojne bolnice u toj zemlji, koja bi trebalo da bude ekvivalent beogradskoj VMA. Potencijalna vrednost ovog projekta je oko 450 miliona dolara.
U okviru toga bilo je predviđeno i da se više stotina lekara i medicinskog osoblja iz Libije školuje u Srbiji, dok bi bolnicu vodio srpski menadžment, i to sedam godina. Osim saradnje u vojnom zdravstvu, akcenat u okviru vojno-ekonomske saradnje bio je i na školovanju libijskih oficira i kadeta na Vojnoj akademiji, kao i na remontu i osavremenjavanju sredstava libijske vojske.
Procenjuje se da je tržište Libije puno potencijala, ali da se često ono što je obećano na kraju ne realizuje. Svojevremeno se govorilo i o ugovorima za remont libijskih brodova, izgradnju i opremanje Vazduhoplovne i Pomorske akademije u Libiji, izvoz raketnih sistema, uvođenje linija za uništavanje avio-bombi i produženje životnog veka sistema "grad". Ništa od toga se nije dogodilo.
Većina prošlogodišnjih poslova s Libijom u oblasti odbrambenih poslova svedena je na remont i održavanje njihove vojne opreme. Jedan od najznačajnijih poslova od petooktobarskih promena je bio i remont školskih aviona "galeb" i "jastreb", u periodu od 2004. do 2006. godine.
Stručnjaci su saglasni da su priče o velikom izvozu srpskog naoružanja u Libiju preuveličane. Vreme velikih ugovora u toj oblasti je davna prošlost i vezano je za bivšu Jugoslaviju, kada su se Gadafiju isporučivali avioni, brodovi, pešadijsko naoružanje...
Mićunović: Mlaka osuda nasilja u Libiji
Finansijski interes koji imamo u Libiji navođen je kao glavni razlog "mlake" osude nasilja koje se dešava u toj zemlji. Sagovornici "Danasa", međutim, tvrde da smo prema Libiji bili blagi iz "humanitarnih razloga".
"Nismo na sva zvona oglašavali naše protivljenje kršenjima ljudskih prava u Libiju isključivo zbog humanitarnih razloga, zbog sudbine preostalih Srba u toj zemlji", kažu za "Danas" sagovornici iz državnog vrha u Beogradu.
Šutanovac: Bili smo jasni i glasni
Na pitanje novinara da li je Srbija bila dovoljno glasna u osudi nasilja u toj zemlji, Šutanovac je odgovorio da je Srbija bila "dovoljno glasna i jasna u odnosu na svoju snagu". |
Kako objašnjavaju, u slučaju da je Srbija krenula da glasno izražava proteste zbog dešavanja u toj zemlji, "kako bi naši ljudi bez viza uspeli da je napuste, maltene kad god hoće, kako bismo mogli da imamo pristup izolovanim postrojenjima gde se nalazi pet-šest radnika, kako bismo uopšte uspešno spašavali ljudske živote? Sve bi to bilo ugroženo da smo krenuli da se ponašamo kao da smo neka moćna zapadna sila", smatraju sagovornici koji su zahtevali da ostanu anonimni.
Dragoljub Mićunović, predsednik Odbora za inostrane poslove Narodne skupštine i Političkog saveta Demokratske stranke, začudio se nad reakcijom Beograda na dešavanja u Libiji. On je kratko rekao da mu "smeta što Srbija nije glasnije osudila režim u Tripoliju", a zatime objasnio da je čak i Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, osudio nasilje u Libiji, iako te dve zemlje veoma dobro međusobno posluju.
