Ostao bez stana zbog avionske karte
Samohrani otac Dragan Sretenović i njegov maloletni sin izbačeni su na ulicu zbog duga od 127.000 dinara za kupovinu avionske karte koji je sud rešio da naplati prodajom stana.
Dragan Sretenović (57) i njegov 13-godišnji sin M. S. iseljeni su juče iz stana u Nemanjinoj ulici 68/19, i to u prisustvu policije, sudskih izvršitelja i radnika Centra za socijalni rad. Krov nad glavom su izgubili pošto je još 2007. godine tadašnji Opštinski sud u Čačku prodao njihov stan od oko 45 kvadrata na javnoj licitaciji, kako bi bio izmiren Draganov dug od oko 127.000 dinara, koje je još pre više od dve decenije ovaj Čačanin pozajmio od svoje tadašnje ljubavnice Olge Mandić za kupovinu avionske karte, kako bi otišao kod nje u Australiju, gde je trebalo da započnu ljubavnu romansu.
"Sada nam jedino preostaje ulica... Imamo u džepu oko 500 dinara, i to je sve do 10. marta, kada primam platu", rekao je kroz plač Dragan, držeći sina čvrsto u zagrljaju. "Ovo što je sud uradio je veliki skandal. Samohranog oca je izbacio na ulicu zajedno sa detetom, koje preživljava traume. Odakle će, sada u školu da ide? Gde će da uči? Gde je tu ljudskost?! Uzeti nekome dom zbog duga za avionsku kartu!? Sumnjam da su ovde pare rešile stvar... Otimačina..."
Šta bi s ostatkom novca?
|
A cela priča započinje još 1987. godine, kada je na poziv svoje ljubavnice Olge Mandić Dragan otputovao u Australiju, gde je trebalo da započnu zajednički život. Ona mu je tada platila avionsku kartu, koja je u to vreme koštala oko 2.000 dolara. Venčali su se, ali su se posle sedam meseci razveli i Čačanin je morao da se vrati u svoj rodni grad.
Ubrzo po povratku u Čačak stigla je tužba, jer je Olga tražila da joj vrati novac za avionsku kartu. Dragan je, kako je ispričao, u početku odlazio na ročišta, ali je kasnije odustao. Posle dvadeset i više godina stigla mu je presuda da mora da plati dug od 127.000 dinara. Kako te pare nije imao, po nalogu suda, posle višegodišnjeg traženja načina da isplati dug, njegov stan je prodat po ceni od oko 1.480.000 dinara, što je u to vreme bilo oko 19.200 evra.
"Da sam imao taj novac, ja bih ga davno vratio, ne bih dozvolio ovu nesreću, ali nemam od čega da živim. Primam platu od oko 19.000 dinara i sa tim novcem izdržavam sebe i sina", kaže Sretenović, zaposlen kao grobar u "Gradskom zelenilu".
U sudu kažu da bi sve bilo drugačije da je Sretenović dolazio na ročišta i da je bar jednom pokazao spremnost da dug vrati. Naime, izvršni postupak pokrenut je 1990. godine, kada je određeno da se prodajom pokretnih stvari namiri Sretenovićev dug. Kako niko nije bio zainteresovan za kupovinu, tokom 1998. godine određeno je da se dug naplati od prodaje imanja u Mrčajevcima. Pošto nije bilo kupaca, posle sedam godina doneto je rešenje o prodaji stana u Čačku.
"Za sve ovo vreme dužnik je mogao da dobrovoljno plati dug bez obzira što je u toku bio postupak izvršenja. Bilo bi mu čak dozvoljeno i da dug otplati na rate, jer se radi o samohranom roditelju. Dužnik je mogao i da sud obavesti o tome da je zaposlen u 'Gradskom zelenilu', pa bi ovaj dug mogao biti naplaćen obustavom dela zarade", kažu u sudu.
