Treći dan rasprave u Hagu
Trećeg dana rasprave o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, Austrija je pred Međunarodnim sudom pravde ocenila da je ono u skladu s međunarodnim pravom, jer su ga proglasile privremene institucije Kosova koje su "izrazile volju naroda“.
Stvaranje novih država secesijom, naznačio je austrijski pravni zastupnik Helmut Tihi, je u suprotnosti sa međunarodnim pravom samo u slučaju nezakonite upotrebe sile spolja; kršenja međunarodnih ugovora, kao u slučaju Kipra, ili kad ih uspostavljaju rasistički manjinski režimi, na primer u nekadašnjoj Rodeziji.
Prema Austriji, jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova nije narušen ni princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, zato što se taj princip odnosi, kako je naglasio Tihi, samo ako druge države naruše integritet određene zemlje, a ne i entitet koji traži secesiju.
"Prema tome, teritorijalni integritet Srbije nije povređen zato što ga poštuju druge države“, sugerisao je zastupnik Austrije.
U nastavku rasprave, petnaestorica sudija najvišeg suda UN saslušaće argumente Azerbejdžana, Belorusije i Bahreina.
Legalnost deklaracije o nezavisnosti Kosova u sredu su podržale Albanija, Nemačka i Saudijska Arabija, dok je Argentina ocenila da je ta deklaracija flagrantno kršenje međunarodnog prava.
Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente 28 država, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države.
Predstavnici Belorusije i Azerbejdžana konstatovali su pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da je deklaracija o jednostranoj nezavisnosti Kosova protivna međunarodnom pravu.
"Belorusija smatra da ne postoje ubedljivi pravni argumenti u korist secesije Kosova od Srbije", rekla je zastupnica te zemlje Elena Gricenko u haškoj Palati mira. Gricenko je naglasila da situacija na Kosovu nije zadovoljila uslove za samoopredeljenje manjinskih grupa i secesiju koji su propisani međunarodnim pravom.
Po njenim rečima, secesija je po međunarodnom pravu bila dozvoljena u bivšim kolonijama ili slučajevima u kojima je manjinskom stanovništvu bilo uskraćeno učešće u vlasti.
"Situacija na Kosovu nije zadovoljavala kriterijume za tradicionalno tumačeno pravo na 'spoljno' samoopredeljenje", kazala je beloruska predstavnica, upozoravajući da u takvoj situaciji nije dozovljeno rasparčavanje suverene države.
Podsećajući da je ustavom SFRJ iz 1974. godine Kosovo uživalo široku autonomiju i status federalne jedinice, Gricenko je podvukla da kasnije ograničavanje tog statusa "ne legitimiše pravo Albanaca na samopredeljenje".
Zastupnik Azerbejdžana Agšin Medijev rekao je tokom rasprave da "činjenica da se međunarodno pravo ne bavi izričito secesijom ne znači da je ona dozvoljena", tim pre što su takvi pokušaji skoro uvek povezani sa nasiljem.
Po rečima Medijeva, entiteti koji kršeći unutrašnje zakone države proglase secesiju, "ne mogu se smatrati državama".
"Svršen čin ne može biti tek tako prihvaćen. Moć nije pravo, a sila nije zakon", naglasio je predstavnik Azerbejdžana.
