Dijaspora selu traži pobratima
Uprkos hladnom vremenu i snegu poslednjih dana, dvadesetak mladića okuplja se gotovo svakog jutra u prostorijama mesne zajednice varošice Minićevo kod Knjaževca iz koje je mnogo ljudi na privremenom radu u inostranstvu. Ne dolaze ovde da surfuju po internetu, nego da bi radili kao dobrovoljci na čišćenju i uređenju mesta.
Nedavno su trsili korov i šiblje na lokalnom groblju, a stalno pomažu u prikupljenju smeća, sade zelenilo duž trotoara, uklanjaju divlje deponije kojih je do skora bilo na svakom koraku.
Zemljaci iz dijaspore, koji su u svojevrsnoj diplomatskoj akciji, obećali su im da će već na leto pripremiti povelju o bratimljenju sa sličnim malim mestom u Nemačkoj, pa se očekuje da će posle toga u Minićevo stići i prvi nemački turisti.
Dobovoljci koji dolaze u prostorije mesne zajednice imaju posebne uniforme i sa poštovanjem slušaju šta im kaže i gde ih upućuje na rad agilni predsednik Slavoljub Milanović-Barbul.
U poplavi sveopšte apatije, ovakvi prizori deluju nestvarno, ali vraćaju nadu da gotovo zaboravljena samonicijativa još nije nestala. Primer Minićeva pokazuje da može da učini čuda i u 21. veku.
- Mesto je doskoro bilo zapušteno i okruženo divljim deponijama, pogotovu korito male reke na ulazu u Minićevo koje je bilo zatrpano gomilom smeća, pravo ruglo i stecište zaraze - priseća se agilni predsednik mesne zajednice koja ima 800 stanovnika.
- Prošle godine odlučili smo da sami uzmemo metlu u ruke ne čekajući knjaževačke komunalce i da sve očistimo i dovedemo u red.
Uskoro i granični prelaz
Bitno je da su se ljudi trgli iz letargije, kao za sebe zadovoljno kaže Barbul. Kad imaju volje da rade, biće svega, najgore je ako se samo sedi, kuka i čeka pomoć "odozgo" ili "sa strane". |
Da bi se gomile smeća sklonile, najpre je određeno mesto i napravljena deponija na periferiji mesta, kraj obale obližnjeg Belog Timoka. U početku su mnogi sumnjičavo vrteli glavom, a bilo je i podsmeha kada bi se pojavili voloteri sa metlama i lopatama. Ali, ubrzo su meštani shvatili značaj ove akcije i većina se odazvala pozivu da pomogne.
Divlje deponije su uklonjene, a volonteri su nastavili da pomažu angažovanom privatniku koji traktorom odnosi smeće na deponiju. Njegov rad mora da se plati, a u kasa je redovno bila prazna. Minićevci su, međutim, shvatili da im je novac ležao na dohvat ruke.
- Odlučili smo da iz sakupljenog smeća odvajamo plastiku i karton koje prodajemo otkupljivačima ovih sekundarnih sirovina - dodaje Barbul.
- Od zarađenih para kupljene su i mašine za presovanje i pakovanje pet i kartonske ambalaže, pa i te usluge više ne moramo da plaćamo.
Zarada je počela da "kaplje" i mesna zajednica u Minićevu je ubrzo postala jedna od retkih u knjaževačkoj opštini koja ima para na računu. Stalno je u plusu po nekoliko desetina hiljada dinara, pa može da finansira razne male projekte i tako se oduži volonterima koji žele da rade.
Na proleće kreće velika akcija za uređenje centra mesta kroz koje prolazi prometni put iz pravca Niša ka Dunavu. Retko koji putnik i zastane, jer nema šta vidi i gde da svrati.
Čekaju karavan motociklista
- Renoviramo salu mesnog doma gde može da se smesti nekoliko stotina ljudi. Imamo kompletnu kuhinju i posuđe da im se obezbedi ishrana, a okolina je puna arheoloških iskopina i atraktivnih prirodnih lepota, pa će imati šta obiđu. Potrudićemo se da odu zadovoljni, a to će biti najbolja reklama za naše mesto. |
Kada se zasadi živa ograda duž trotoara, stave propisni ivičnjci, popravi signalizacija, urede dvorišta, a pogotovu ako se ponovo otvori godinama zatvoreni motel, biće "druga pesma" ubeđen je popularni Barbul.
Omladini dodelili salu
- Tu će biti njihov klub, gde će moći da se okupljaju i druže. Ima šanse da im jedan sponzor kupi veliki LCD televizor, muziku, stolove i šank. Trenutno se uvodi struja, a alat i stručnu pomoć daju meštani električari. Bolje da i njihova deca borave ovde, nego da se "vuku" po kafićima. |
