Jeremić: Nikad se ne predajemo
Raspoloženje je u međunarodnoj zajednici da se ispitivanje navoda o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji podigne na viši nivo od onog koji je zamišljen pod okriljem Euleksa, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, dodavši da "nećemo dozvoliti da se ova stvar gurne pod tepih i nestane".
On je u intervjuu "Novostima" rekao da postoje šanse, kada je reč o zahtevu Srbije da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osnuje nezavisnu instituciju koja bi ispitala navode o trgovini ljudskim organima na KiM, jer je većina zemalja UN za hitnu istragu navoda Dika Martija.
"Većina članica Saveta bezbednosti je na prošlonedeljnoj sednici podržala zahtev Srbije. Najotvorenije su to učinile Rusija i Kina, uz Brazil, Indiju, Južnu Afriku, Gabon i još neke države.
Pojedine zemlje, nažalost, i dalje gaje izvesne rezerve. Svi se, međutim, slažu da je istraga neophodna, i proces konsultacija je u toku. U svakom slučaju, nećemo dozvoliti da se ova stvar gurne pod tepih i nestane", rekao je šef srpske diplomatije.
On je podsetio da se u izveštaju Dika Martija navodi da su mnogi iz međunarodne zajednice znali za slučaj trgovine ljudskim organima, ali da po tom pitanju nisu ništa učinili.
"To je izuzetno uznemirujuća optužba koju, takođe, treba ispitati. Teško je zamisliti da bi to bilo moguće bez snažnog mandata UN. Očigledno je da Euleks nema jurisdikciju van teritorije Kosova, što je u ovom slučaju neophodno. Takođe, Dik Marti eksplicitno dovodi u pitanje i trenutni kapacitet Euleksa da zaštiti svedoke", rekao je Jeremić.
Dvostruki standardi?
"Ako su svi zločini počinjeni na teritoriji SFRJ do sada bili istraživani pod mandatom SB UN, ne možemo da prihvatimo da u slučaju optužbi za trgovinu organima, gde su žrtve većinom bili Srbi, bude drugačije.
U suprotnom, bilo bi teško odupreti se utisku da postoje dvostruki standardi u sprovođenju mađunarodne pravde, kao i da ima onih kojima je u interesu da se ne utvrdi puna istina. Ne želim da verujem da je tako", dodao je ministar.
On je rekao da je ova istraga "pitanje poštovanja ljudskih prava, zadovoljenja elementarene pravde i sticanja preduslova za pomirenje srpskog i albanskog naroda" i da ga "treba posmatrati odvojeno od političkih procesa".
Moramo da pričamo s Tačijevim ljudima
Na pitanje može li Srbija da sedne za sto sa pregovaračima koje postavlja Tači, Jeremić je odgovorio da "nije ni prvi, a nažalost, verovatno ni poslednji put da se u Prištini na rukovodeća mesta biraju i postavljaju ljudi sa izuzetno lošom reputacijom", ali da je to kosovska realnost i na nju teško može da se utiče.
"Ukoliko želimo da postignemo bilo kakav dogovor, moraćemo to da pokušamo sa njima", rekao je on.
Jeremić je istakao da je "sve više ljudi u međunarodnim krugovima koji uviđaju da je projekat nametanja nezavisnosti KiM zapao u teškoće i da je neophodno pronaći neko kompromisno rešenje", kao i da "mnogi od njih smatraju da bi podela mogla biti jedna od opcija".
Teško vreme za diplomatiju
On je rekao da je posle odluke suda u Hagu i usvajanja zajedničke rezolucije sa EU naša zemlja uložila ogroman diplomatski napor da u ispravnost našeg gledišta uveri što veći broj zemalja, dodavši da je to, možda, bio i najteži period naše diplomatske borbe od dana proglašenja nezavisnosti.
"Uprkos raširenim očekivanjima da ćemo dići ruke i da će kao posledica našeg odustajanja doći do desetine novih priznanja, nismo se predali i to je dalo rezultate. Mali broj priznanja u tom periodu, kao i sprečavanje pokušaja učlanjenja KiM u međunarodne organizacije je ključni pokazatelj našeg uspeha pod izuzetno teškim okolnostima. Jedino se na taj način može doći do situacije u kojoj će svima postati očigledno da se problem Kosova ne može rešiti nametanjem, bez kompromisa prihvatljivog za obe strane", naglasio je Jeremić.
