Ilegalna soja više rađa

Prema važećem Zakonu o genetski modifikovanim organizmima koji je usvojen 2009, u članu dva, nijedan modifikovan živi organizam, kao ni proizvod sastavljen od njega, ne može da se stavi u promet, niti gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Srbije. Nagađa se da će tokom godine zakon biti promenjen, što je izazvalo buru u javnosti. Za sve to vreme na srpskim njivama ipak rastu biljke iz laboratorije.

Dušan Pajkić: Poljoprivrednici kupuju seme na crno

 

Inspektori Ministarstva poljoprivrede tvrde da seljaci kupuju seme na crno zbog boljih prinosa, dok nevladine organizacije slute da srpska vlada neće odoleti profitu, pa će doći do izmene ovog zakona jer iza svega stoje velike svetske multinacionalne kompanije. Dušan Pajkić, direktor generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, kaže da zakonska zabrana znači da se ništa što je genetski modifikovano u Srbiji ne može koristiti legalno.
 

"U prodavnicama ne sme da se nalazi hrana koja je genetski modifikovana, niti sme da se uveze seme čiji je genetski materijal promenjen metodama savremene biotehnologije", kaže Pajkić i objašnjava da je u isto vreme dozvoljeno da se GM biljke proizvode, ali u zatvorenim laboratorijskim uslovima - u naučne svrhe.
 

"Do donošenja ovog zakona izdata je jedna dozvola za izvođenje eksperimenata kompaniji Monsato i to na godinu dana, ali je taj rok već istekao", kaže on za "Vesti".

Činjenicu da na srpskim njivama, ipak, ilegalno rastu biljke iz laboratorije potvrđuju i iz ministarstva poljoprivrede. Kontrolom na terenu, stručnjaci iz ovog ministarstva utvrdili su da "labaratorijsko seme" raste i na našim njivama.

"Seme je nekako ipak dospelo do srpskog seljaka, pa smo za godinu dana, kontrolišući 1.100 proizvođača, utvrdili da njih 98, što je negde oko devet odsto, gaje modifikovanu soju. Priče da zemljoradnici ne znaju kakvo seme kupuju uopšte nisu tačne, jer ga ne kupuju u prodavnicama već na crno.

Verujem da većina ne zna kolika je štetnost, ali o boljim prinosima i jeftinijoj proizvodnji srpski ratari uglavnom informacije dobijaju od komšija po sistemu od "usta do usta".

To seme je švercovano, i stiže uglavnom iz Rumunije jer je tamo jedno vreme bila dozvoljena proizvodnja GM biljaka, a zatim i iz Bosne, Mađarske... Nije ga teško nabaviti", objašnjava Pajkić.
 

Inspektori imaju ogroman problem da takve useve otkriju na terenu i unište.
 

"Inspektori nailaze na blokade i nije moguće uništiti takve useve bez podrške policije. Isto tako dešava se da u središtu njive koja je zasejana kukuruzom bude posađena genetski modifikovana soja. Seljaci nikada ovakvu vrstu semena ne sade pored puta, što znači da im je jasno šta gaje.

Soja se kontroliše i prilikom otkupa. Ako se utvrdi da je genetski izmenjena, smešta se u posebne silose, a uništava se tako što se prerađuje u biodizel. Vrlo lako je uočljiva, jer ako vidite da na njivi uopšte nema korova, onda je sigurno reč o genetski modifikovanoj soji. Mi smo uglavnom nailazili na GMO soju, ne znamo da li ima useva kukuruza. Verovatno da, ali manje", objašnjava Pajkić.