Zbog sira nećemo imati dve glave
Iako se u Srbiji stočarstvo skoro zatrlo, pojedini poljoprivrednici pokušavaju da na svaki način održe i proizvodnju i kvalitet. Neki paori su čak iskopali vlastiti bunar, da im se ne zagadi stoka vodom iz vodovoda
Zrenjaninac Stevan Radovančev je nasledio porodičnu tradiciju bavljenja poljoprivredom.
Poreklo semena
- Pošto sam veterinarski tehničar, nema potrebe da zahvat osemenjava krava poveravam bilo kom drugom. Uz to, i te kako vodim računa o poreklu semena koje nabavljam u Velikoj Plani i Krnjači. Imam podatke i četiri generacije unazad, tako da neizvesnosti i neprijatnih iznanađenja ne može da bude - ističe Peter. |
"Obrađujem 40 hektara zemljišta u svom vlasništvu. Dilema stoji, naravno, šta mi to sejemo? Kakav je kvalitet semena? Trujemo li mi to našu decu, a pri tom danonoćno vreme provodimo na njivama, sejući, orući, žanjući. Mi smo tu, iako odlučni u borbi da proizvodimo zdravu, prirodnu hranu, na žalost samo sitni faktori. Stručnjaci su na važnijim mestima, moramo verovati njihovoj savesti, moralnom kodeksu. Uostalom politika i stav države presuđuju. Ono što je naše, to je zemlja, a sve ostalo je u rukama onih koji nam preporučuju određene vrste semena, koje ćemo posejati na našim oranicama", ubeđen je ovaj diplomirani profesor fizičkog vaspitanja, a sada poljoprivredni proizvođač.
Stevan Radovančev je pre nekoliko godina u porodičnoj kući u Čarnojevićevoj ulici u Zrenjaninu otvorio restoran, sa idejom da zdrava hrana direktno sa njive stigne na trpezu.
"Na moju veliku žalost, ideja nije zaživela onako kako sam to želeo, ali restoran i dalje radi. Nedeljom je na meniju supa od morke, koja slobodno luta dvorištem, pa kolenica iz salamure, barena sa renom i sosom od višanja, po receptu moje bake Jovanke. Međutim, kiosci sa brzom hranom su nas pobedili i samo se pitam na koji način su dobili utakmicu", kaže on.
Slično razmišlja i 38-godišnji Robert Nađ iz sela Mihajlovo kod Zrenjanina, koji obrađuje stotinu hektara zemlje i redovno seje pšenicu, kukuruz, suncokret, a ipak najpoznatiji je po proizvodnji povrća.
Genetski modifikovana hrana
Prvi deo: Frankenštajn u srpskom tanjiru
Drugi deo: Ćevapi od brazilskog mesa |
"Sto puta sam dosad pomislio, slušajući razne horor priče o GMO u Vojvodini, da li sam i ja jedan od izmanipulisanih, a opet potpuno nemoćnih poljoprivrednih proizvođača. Najviše gajim paradajz, a on prednjači na listi genetski modifikovanih povrtarskih kultura, ali iskren sam kada kažem da svoju proizvodnju baziram na prirodnom načinu, uz maksimalne savete stručnjaka", tvrdi povrtar Robert Nađ, čije njive se prostiru u ataru sela Mihajlovo i Belo Blato, nadomak Zrenjanina.
Ilija Šerbula, iz banatskog sela Elemir, kome je skoro osma decenija, ne želi ni da sluša priču o genetičkom inženjeringu u poljoprivredi i svinjarstvu.
"Zbog toga se ja baš ne sekiram, nek deca jedu šta im je volja, samo da sam ja siguran da to što unose u usta jeste zdravo i sto posto sigurno, a kako ne bi bilo kad sam ja lično prase oprasio od svoje krmače, pa ga uzgojio i sad zaklao", naglašava Ilija Šerbula.
Kosta Berberski, stočar iz Zrenjanina, dnevno proizvede 200 litara mleka i tvrdi:
"Svoje krave lično vodim na ispašu, kako bih se uverio šta i gde pasu, tako da mogu za mleko da garantujem. E sad uvek ima ono "ali", znate da mi u Zrenjaninu već skoro deset godina nemamo ispravnu vodu za piće. Ljudi kupuju vodu u balonima, mada čuo sam i u takvoj flaširanoj vodi ima elemenata genetski modifikovanih, a ja ipak, ne mogu stoku da pojim takvom vodom, već samo onom iz vodovoda. No da bih bio siguran, izbušio sam vlastiti bunar i sad sam miran. Neki mi kažu da sam bacio pare, ali bar mogu da spavam mirno! Ko kod mene kupi mleko, sir ili meso, bezbedan je. Neće imati dve glave, dva nosa", kaže Berberski.
