Nije paor za slova i dirke

Kakav računar, bre, za poljoprivrednike? Je li to onaj u mesnoj zajednici što ga donesoše. Da vam kažem, nije loše, mi stariji možemo da gledamo u ekran kao tele u šarena vrata. Mile sekretar može mnogo da nas poduči, sve mu glava razume, učen čovek, ima srednju školu, svaka čast - kaže nam u centru sela jedan od meštana Tibužda.

- Mi znamo kako se muze jedna krava, kakve pomije jedu dve svinje, šta kljuju po baštama dvadesetak kokošaka, pet ćurki, tri guske, dve patke. Ako je Tibužde izabrano za jedno od najnaprednijih sela u vranjskoj opštini i dobilo računar ravnopravno sa okolnim selima Trebešinje i Katun, mnogo nam je milo. Ipak, moramo da se pitamo, ako smo mi za primer, kakva li su ostala sela? - pita se drugi meštanin.

Ovce neće na internet: Seljani Tibužda

 

Tibužde, pet kilometara od Vranja, smešteno pored istoimene reke, ali i u polju prema trebešinjskom i svetoilijskom putu, obavijeno izmaglicom studenog jutra, kao da drema. Ljudi se ne zadržavaju na sokacima, ne čuje se muk krava ni groktanje svinja, samo dim iz odžaka i po koje resko kukurikanje pevca najavljuju da ustaljeni život ide svojim

tokom.

Prođe po koji traktor prema okolnim njivama. Na brdu, iznad Osnovne škole "Bora Stanković", tik uz šumu stoji na vetrometini uredno sređena zgrada u kojoj su prostorije Mesne zajednice.

Dočekuje nas domaćinski Mile Spasić, sekretar MZ, pokazuje računar koji su dobili poljoprivrednici i ostali žitelji zahvaljujući inicijativi Srđana Vasiljevića, savetnika gradonačelnika Vranja za poljoprivredu i projektu koji finansira grad, a sufinansira Registar nacionalnog interneta.

- Ovo je stiglo pred Novu godinu. Ovo je za budućnost, za svu pametnu decu i odrasle iz sela Tibužda, Zlatokopa i Lukova. Ne kaže se džabe da je znanje imanje. Imamo sajt za poljoprivredne proizvođače gde mogu da se informišu o svemu, da budu u trendu i napreduju u svakom pogledu. Još ljudi ne znaju šta smo sve dobili, izlepićemo plakate na banderama i zidovima, pa kad vide neka izvole, vrata su širom otvorena - kaže Mile.

Biznis i venac paprika

Mesna zajednica je jedan od kutaka gde se Tibuždani, i mladi i stari, okupljaju preko cele godine. Interesuje ih šta se dešava u Ministarstvu poljoprivrede, prate uredbe Vlade.

Virtuelna odiseja: Mile Spasić i mušterija

 

- Mnogi imaju kompjutere kod kuće, njih oko 70 odsto. Kako dete da ne odigra dva-tri sata neku igricu, šta će reći komšije? Prodaš 200 kila svinju i eto ga polovan kompjuter. Tu je jutube, fejsbuci i sve što čini omladinu srećnom i sitom. Kog interesuje poljoprivreda, on pogleda sajt i zna šta ga čeka. A, takvih je u Tibuždu samo pet-šest - kaže jedan od mlađih meštana koji čezne da bude priznat poljoprivrednik, samo da dođe do kvalitetnog imanja i podsticajnih sredstava za mehanizaciju.

Spasić navodi da ih je Srđan Vasiljević, kao vrsni poznavalac poljoprivrede, savetovao da internet seljacima može biti od velike koristi. Njima je omogućeno da preuzmu datoteku sa uputstvima za izradu poslovnih planova u poljoprivredi i stočarstvu. Dostupni su i specijalni priručnici iz različitih oblasti poljoprivredne proizvodnje.

- Ma, prave si ekskurziju na mozak, nema pravih poljoprivrednika u Tibuždu. Daj bože da se mladi zainteresuju, da se ukrupne imanja, pa da neko razvija i sebe i selo. Dolazi vreme kad će malo njih da kose, a većina vodu da nose. Ima da se zna ko je ko - kaže jedan od starijih meštana koji ispija pivo u obližnjoj prodavnici.

- Naše je prošlo - odgovara mu kolega i poluglasno podriguje. - Mi smo se rodili u Titovo vreme, naučili smo malo da radimo, više da trošimo i tako će biti dok smo živi. Kakav kompjuter? Kad ga upale deca, ja se uplašim. Te nemoj struja, te ako se pokvari, pa ako ga uhvati virus i počne da kašlje... Ne znaš, što će da te snađe, velika vika i gunđanje dece, žene... Neću pod starost, a eve imam 55 godine, da lupam u slova i dirke. Jedva sam, bre, osnovnu školu završio. Da ne beše Tike učitelja, bunare bih kopao. Što je sigurno, sigurno je, baba naniže paprike, obesimo ih, osušimo, 600 do 800 dinara niz, a imamo ih preko sto i eto ti računica ili berza kako je zovu. Za nas toliko je dosta, a deca neka uče, mada čisto sumnjam, ili ih interesuje pijenje do sto i jedan ili da zevaju ispod suknje!

Seks i furunče

Grupa mladića koju srećemo na kraju sela, dok čeka autobus za Vranje, oduševljena je donacijom računara. Većina od njih ima pentijume, jedinice i dvojke, stalno se koče, virusi čine svoje.

- Ovo je nov model, videli smo ga, opipali i ne krijemo svoje zadovoljstvo. Zima je, Mile sekretar loži furunu, toplo je kao u amamu, milina za gledanje pornića. Ma, ima da radi bioskop, nikad veća gužva nema de bude. Ima da oživi mesna zajednica, da se spoji društveno sa korisnim, pa da se na kraj isfiluje politikom pred izbore. Nije Mile budala, ima osećaj za sadašnjost, ali i za budućnost. Nismo ga džabe izabrali na tako važno mesto - smeju se mladići.

Meštani Tibužda srećni su i zadovoljni dobijenim računarom. Smešten je u sobi Mesne zajednice čiji je prozor ojačan šipkama. Bilo je ranije krađe, a računar sada može da bude meta lopova.

- Čuvaćemo ga, znamo ko kakvu ruku ima, za levi ili desni džep, i to od planinskih sela Gloga i Nesvrte, ispod Besne kobile, pa do Zlatokopa i Ribinca, pored Morave. Blago onima iz Trebešinja i Katuna, oni su računare smestili u zadružne domove, a domovi smešteni u privatne kuće. Em na sigurno, em pri ruku kome su potrebni - ističu sa dozom ironije žitelji Tibužda.

Računari za budućnost poljoprivredne proizvodnje i njenih predstavnika stigli su u Tibužde, Trebešinje i Rataje. Čeka se još samo budućnost.