Ruska milijarda dolara zakočena u Srbiji
Ambasador Srbije u glavnom gradu Rusije dr Jelica Kurjak, u intervjuu novosadskom ”Dnevniku” pričala je o trenutnom stanju u Moskvi kad je reč o terorističkim pretnjama i bezbednosti, o odnosima Rusije i Srbije, ali i o milijardi dolara kredita koja još ”čeka” izradu projekata sa naše strane...
Zna se da je teroristički napad na aerodromu Domodedovo u Moskvi 24. januara odneo 35 života, a vođa islamskih pobunjenika Doku Umar zapretio je novim krvavim napadima.
- Moskva je ogroman grad u koji dnevno uđe ili iz njega izađe čak tri miliona ljudi. Mnogo je to različitog sveta u koji se mogu utopiti i potencijalni teroristi. Nažalost, samo za poslednjih godinu dana bili smo svedoci tri velika teroristička napada: najpre u metrou, zatim na železničkoj pruzi između Moskve i Peterburga i sada na aerodromu. Ginu nevini ljudi, veliki je broj povređenih... U tom smislu i predsednik i premijer Rusije stalno ukazuju na potrebu pojačane bezbednosti i budnosti, i to se vidi poslednjih nedelja, nakon tragedije. Dosta je policije na ulicama, pogotovo na mestima gde se obično okupljaju velike grupe ljudi, kao što su železnički čvorovi, metro, veliki trgovinski centri... Jer protiv terorizma niko ne može da se bori sam. Takva borba zahteva odlučnost, volju, jasnu politiku, ali i veliki ljudski angažman - kaže ambasador dr Jelica Kurjak.
Ovaj teroristički akt ponovo je u prvi plan izbacio i novi evropski sistem bezbednosti, koji zagovara predsednik Dmitrij Medvedev?
- Koncepcija predsednika Medvedeva, koja je lane obelodanjena, podrazumeva preispitivanje postojećeg institucionalnog i vaninstitucionalnog sistema evropske bezbednosti. Borba protiv terorizma jeste deo tog ukupnog sistema bezbednosti, ali ona prevazilazi granice evropskog kontinenta. U pitanju je univerzalna pretnja i njeno otklanjanje podrazumeva objedinjavanje mnogo širih snaga. Jer, teroristički napadi čija je meta Moskva imaju svoje korene ne samo unutar Rusije, nego i izvan njenih granica, pa prema tome i njihovo osujećivanje zahteva širok stepen saradnje diljem sveta.
Zvaničnici Srbije i Rusije poslednjih godina ističu da su zadovoljni bilateralnim odnosima dveju država. Kako vi ocenjujete tu saradnju?
- Naši politički odnosi su, kako se to ovde kaže, ”bezoblačni”. Naime, mi zaista imamo gotovo identične ili slične stavove o najvažnijim međunarodnim pitanjima. Veoma su česti i kontakti našeg i ruskog ministra spoljnih poslova. Šef naše diplomatije Vuk Jeremić je bio 15. decembra u Moskvi i tom prilikom je još jednom potvrđena ta velika saglasnost ili identičnost stavova. Nama je izuzetno važna podrška Rusije u vezi sa našim ključnim nacionalnim pitanjem, očuvanjem teritorijalnog integriteta. Oko Kosova ruska pozicija se nije menjala svih ovih godina, a najavljeno je da će takva ostati i u budućnosti. Uostalom, da je to konstanta u našim odnosima govori i ruska podrška izveštaju Dika Martija i spremnost na široku, svestranu saradnju da se svi navodi iz tog izveštaja temeljno istraže.
A kada je reč o ekonomiji?
- Što se tiče ekonomije, tu treba biti mnogo realniji. Mi smo veliki uvoznici energenata, nafte i gasa, i na osnovu toga se i meri naš ekonomski odnos. Na nesreću, ekonomska i finansijska kriza je zaustavila jedan prilično dinamičan rast ekonomskih odnosa, pre svega, pokušaj da disparitet uvoza i izvoza, koji je u rusku korist, pomerimo u našu stranu. To je veoma teško učiniti imajući u vidu situaciju kod nas, uslove razvoja u Srbiji, sve ono kroz šta smo poslednje dve decenije prošli. Međutim, u toku prošle godine ipak je zabeležen zamašan rast, tako da smo sada dostigli gotovo 70 odsto razmene u poređenju sa periodom pre krize. To znači da smo dobrano premašli dve milijarde dolara, a podsećanja radi, svojevremeno je razmena bila na nivou četiri milijarde. Sve je više i naših izvoznika na ruskom tržištu, tako da, ukupno uzev, ne stojimo tako loše sada. Međutim, i dalje nas muči veliki problem: ovo je ogromno tržište i zahteva dobru organizaciju izvoznika. Dakle, mi treba da se dobro organizujemo i da tek tad nastupimo, da jedni drugima ne budemo ovde konkurencija. U svakom slučaju, dosta je strateških oblasti gde bismo mogli da proširimo našu saradnju, i uverena sam da će i na tom planu predstojeća poseta Rusiji predsednika Borisa Tadića biti od izuzetnog značaja.
Kada se očekuje ta poseta?
- Mislim da će ona biti realizovana krajem proleća. Spremamo se za tu posetu, biće potpisano više od 20 sporazuma, kao i deklaracija o strateškom partnerstvu, što će dati dodatni impuls našim odnosima u pravnom smislu. S obzirom na to da je Rusija jedan od naših najvećih prijatelja i jedan od strateških stubova naše spoljne politike, poseta predsednika Tadića dodatno će potvrditi takav sadržajan odnos.
Koje su to privredne grane gde postoje realne šanse za proširenje naše dosadašnje saradnje sa Rusijom?
- Naša je šansa svakako u oblasti agrara, ali bojim se da je prostor u velikoj meri zauzet. Najpre, Rusija vodi veoma opreznu politiku u poljoprivredi, a i mnoge su zemlje, poput Poljske, Mađarske, Italije, Ukrajine... zauzele ”terene” na kojima smo mi nekad imali preimućstvo. I nama sada predstoji da se borimo za nove pozicije. Trudimo se da dobijemo kvote za uvoz mesa, mesnih prerađevina... i videćemo kako će to ići. Rusija ima vrlo stroge propise s jedne strane, a mi stroge obaveze u vezi sa našim odnosom prema Evropskoj uniji i željom da postanemo deo te porodice.
Prilikom posete predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu dogovoren je kredit od milijardu dolara Srbiji. Dokle se tu stiglo?
- Nažalost, pregovori ne idu takvom dinamikom kakvom bismo hteli zato što mi malo kasnimo sa izradom projekata. Verovatno znate da se naša zemlja opredelila da to budu projekti na železnici: beogradski čvor, pruga Valjevo - Loznica i jedna trasa prema Pančevu. Imali smo pregovore u Ministarstvu finansija 24. januara i dogovoreno je da se nastavi sa pregovorima, ali ne možemo ići korak dalje dok se kod nas ne urade projekti i to kompletni, makar za jedan od ta tri punkta. Novac postoji, volja takođe, spremnost ruskog partnera isto tako, određena je čak i firma s ruske strane koja to treba da radi, mi samo treba da dinamiziramo ceo proces. Nismo još razgovarali o uslovima kredita, tu smo na početku, ali sve to bi trebalo ubrzati uzimajući u obzir da je prošlo gotovo godinu i po dana od kako su se predsednici dogovorili.
Koliko naših građana živi u Rusiji?
- Tačnu evidenciju o tome koliko Srba živi u Rusiji nemamo. To je jako teško opredeliti u ovom momentu. Barata se podatkom da ih je od 5.000 do 30.000, ali mi mislimo da ih realno ima između 15.000 do 20.000 na području cele Rusiji. U poslednje tri godine dosta se, recimo, naše dece upisuje u na ruske fakultete, jer postoji dogovor dve vlade o stipendiranju. Za sada formalno ima 30 mesta za davanje stipendija, ali smo dobili usmeno obećanje da, koliko god se naših đaka prijavi, svi će biti upisani. U poslednje tri godine se povećava taj broj, no izgleda ipak da nešto sa informisanjem na tu temu u Srbiji ne funkcioniše kako treba. Barem mi tako kažu studenti u Beogradu. Naše Ministarstvo obrazovanja trebalo bi malo bolje da informiše studente o uslovima stipendiranja i studiranja u Rusiji. Ovde se konkursi otvaraju krajem februara i početkom marta i mi odmah šaljemo našoj zemlji podatke gde ima mesta, za šta i koliko.
Da li je teško ženi u diplomatiji?
- Ne žalim se, dobro funkcionišem. Potrebno je pre svega da dobro poznajete zemlju u kojoj ste, kulturu, ljude, da dobro govorite jezik te države. Moje koleginice, a trenutno nas je devet žena amabasadora u Rusiji, smatraju da nam je teže nego muškarcima. Ja ne mislim tako. Žena ambasador, po mom mišljenju i iskustvu, može mnogo toga jednostavnije i brže da obavi, ali pod pretpostavkom da ima dobro uporište u zemlji u kojoj je.
