Beograd leži na tri bombe

Glavni grad Srbije postao je mesto za skladištenje otrovnih materija, a pred vratima grada su Pančevo, Barič i Vinča sa opasnim postrojenjima.

Beograd je izbegao još jednu ekološku katastrofu, kada je iz vagona na Glavnoj železničkoj stanici, prekjuče, počela da curi hlorovodonična kiselina, koja je iz Rumunije transportovana za Kragujevac.

Radnici železnice srećom su na vreme primetili istakanje kiseline, isključili struju i pozvali stručne službe. Nakon što je 30 vatrogasaca, radnika ekotoksikološke službe i ostalih uspelo da smanji isticanje, kiselina je prebačena u dve cisterne i time sprečena katastrofa širih razmera.

Na licu mesta: Stručnjaci ispituju ima li otrovnih materija u vazduhu

Najnovijim incidentom samo je nastavljena opasna serija , a uprkos povremenim zaklinjanjima nadležnih transport izuzetno toksičnih materija i dalje se odvija saobraćajnicama dvomilionskog grada, dok tri ekološke crne tačke prete mogućom katastrofom. To su Nuklearni institut u Vinči, petrohemijsko postrojenje u Pančevu i hemijski kompleks u Bariču, u kome se proizvode i eksplozivi.

Fabrika panike

Stanovnici Bariča, na prilazu Beogradu, u konstantnom su strahu od katastrofe širokih razmera. Paniku stvara fabrika Prva iskra, koja je jedan od najvećih proizvođača penetrita, koji se koristi za razna eksplozivna sredstva, kao i TNT i još neki eksplozivni elementi.

Inače, strah izaziva i činjenica da je put koji prolazi kroz Barič veoma loš i nepregledan, pa osim po velikom broju saobraćajnih nesreća, stanovnici ovog mesta mogu da se "podiče" i čestim incidentima u kojima se do sada nekoliko puta prosula velika količina nafte i raznih kiselina.

Neretko se poslednjih godina glavni grad Srbije nalazi u opasnosti od izuzetno otrovnih materija koje ističu najčešće iz cisterni, ali i iz skladišta preduzeća. Pošto je glavno saobraćajno čvorište, najveći broj prevoza opasnih materija prolazi upravo kroz Beograd.

Takođe, oko Beograda nalazi se i veliki broj industrijskih postrojenja koje koriste ili proizvode materije koje su potencijalno prave ekološke bombe koje mogu da izazovu nesreće katastrofalnih razmera.

Stanovi usred Petrohemije

Jedan od najopasnijih gradova za život u Srbiji, upravo zbog pretnje ekološkim katastrofama i zagađenjem je Pančevo. Industrijska zona ovog grada u kojoj se nalaze Rafinerija nafte, Azotara i fabrika petrohemije, na samo osam kvadratnih kilometara, nalaze se 150 metara od prvih zgrada.

Građani Pančeva navikli su da često čuju sirene koje oglašavaju opasnost od opasnih materija u vazduhu, a broj obolelih od raka konstantno se povećava svake godine.

Dragana Bosiljčić, načelnik Odeljenja za zaštitu životne sredine u oblasti upravljanja hemikalijama, biocidima i seveso postrojenjima (ime po gradu u Italiji u kome se dogodila najveća ekološka katastrofa u Evropi zbog izlivanja hemikalija), kaže da velike opasnosti po stanovnike Beograda za sada nema, ali da se oko grada nalazi veliki broj postrojenja koja skladište opasni materijal.

Rizično: Transport nuklearnog otpada iz Vinče

- Imamo preduzeća koja na lokacijama drže veću količinu opasnog materijala, to su tri fabrike industrijske zone Pančevo, hemijska industrija, skladišta naftnih derivata i tečnog gasa.

Mi sprovodimo preventivne mere na svim lokacijama gde se mogu naći količine opasnih materija veće od propisanih - objašnjava Bosiljčićeva.

I najopasniji bez dozvola

Da bi se sprečile katastrofe širih razmera, zakonom je propisanao da preduzeća od kojih preti eventualna opasnost od isticanja otrovnih materija pribave takozvane integrisane dozvole, poznatije kao ekološke dozvole, koje označavaju da su preduzete sve mere da se spreče incidenti.

Međutim, kako nezvanično saznajemo, to još nisu uradile Rafinerija nafte Pančevo, Petrohemija, Azotara, US Steel, RTB Bor, termoelektrane Nikola Tesla, Kolubara i Morava, kopovi Kostolac, kafilerija u Ćupriji, kao i srpske cementare.

Dok ne pribave "ekološke dozvole", iz ovih preduzeća preti veća opasnost od izlivanja otrovnih materija ili izazivanja katastrofe koja može uticati na životnu okolinu i stanovništvo.

Tokom 2010. godine u Srbije je bilo 20 ekoloških incidenata, od čega osam tokom transporta opasnih materija. Tako je početkom decembra prošle godine nekoliko radnika u hladnjači Frigonais iz Kuršumlije zatražilo lekarsku pomoć zbog otežanog disanja i bolova u grudima, najverovatnije zbog udisanja veće koncentracije amonijaka u vazduhu.

Sličan incident dogodio se i početkom avgusta, kada je troje zaposlenih u preduzeće Imlek u Padinskoj skeli zatražilo lekarsku pomoć nakon ispuštanja amonijaka. Maja prošle godine na putu Beograd-Obrenovac kod Male Moštanice, usled prevrtanja cisterne, isteklo je gotovo šest tona dizel goriva, koji je kontaminirao kanal i okolno zemljište u dužini od 300 metara.

Ekološki incidenti u Srbiji

Maj 1998. - Dve osobe poginule, a 16 teško povređeno kada je eksplodirala cisterna s amonijakom na Zrenjaninskom putu. Preko sto osoba zatražilo lekarsku pomoć

Maj 2006. - Pogon za proizvodnju eksploziva fabrike Prva iskra u Bariču eksplodirao. U nesreći su tri osobe poginule, a nekoliko teško i lako povređeno

April 2008. - Prilikom eksplozije u preduzeću Galenika fitofarmacija u Zemunu, povređeno je 29 osoba, od čega 20 pripadnika Vatrogasne brigade Beograd. Do eksplozije je došlo u prostoriji za pripremu sirovine, gde se zapalilo pet buradi sa dimetoatom, sredstvom za suzbijanje štetnih insekata u poljoprivredi

Mart 2009. - U Batajnici iz šina iskliznuo vagon koji je prevozio 43 tone zapaljivog propan-butana, svega desetak metara od prvih kuća. U incidentu niko nije povređen

Avgust 2010. - U preduzeću Imlek u Padinskoj skeli došlo je do ispuštanja amonijaka na ventilu separatora. Nakon incidenta tri radnika zatražila su lekarsku pomoć

Decembar 2010. - Nekoliko radnika firme Frigonais u Kuršumliji zatražilo je pomoć nakon što je ispušten amonijak u vazduh prilikom pretakanja

- Proteklih godina pokazalo se da se oko polovina incidenata dešava prilikom transporta opasnih materija. Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje izdaje dozvole za prevoz radioaktivnih materija i opasnog otpada, a ostalo je u nadležnosti MUP-a i ministarstva infrastrukture.

Oprez: Policajci upozoravaju građane na rizik od trovanja

Za proteklo vreme usaglasili smo propise sa direktivama Evropske komisije i evropskim propisima, pa je sada važno da se svi pridržavaju preventivnih mera. Na žalost svuda se u svetu dešavaju katastrofe, pa ni mi nismo izuzetak, ali radimo na tome da se one što ređe dešavaju - dodaje Bosiljčićeva.

Vinča i dalje velika pretnja stanovništvu

Srbi taoci i tuđeg otpada

Da li Srbiji preti opasnost i od Instituta Vinča i da li Beograd i dalje sedi na raspolućenoj atomskoj bombi izgubljenog fitilja. Ima li razloga da se plašimo mrtvog nuklearnog programa, da strahujemo od odavno "uspavanog" nuklearnog rekatora, od njegove faze raspadanja.

Zašto paničiti kada je u zemlju porekla vraćen najopasniji tovar - najkvalitetniji uranijum tipa 235, od koga se prave one najopasnije "stvarčice", mnogo razornije od onih koje su 1945. sravnile sa zemljom japanske gradove Hirošimu i Nagasaki. Najzad, preti li ekološka katastrofa iako je u Rusiju vraćen i nuklearni otpad iz četiri dotrajala bazena.

Uprkos ovim činjenicama, mnogi poznavaoci stanja u Vinči tvrde kako nam preti uništenje priorode, kako velika količina otpada nije uklonjena iz kruga Instituta Vinča, kako i dalje postoje tajna skladišta o kojima niko ne vodi računa.

- Postoje dva tajna hangara prepuna nuklearnog otpada u krugu Instituta Vinča, u koje ljudska noga ne ulazi. Zato i ne znam šta se tamo događa, kakvi se procesi odvijaju, da li iz buradi otpad curi. I što je važno istaći, nema plana ni programa na koji se način Vinča može osloboditi od te pošasti. Nema reakcije države, iako su o toj opasnosti u pisanoj formi najviši funkcioneri ove zemlje obaveštavani u nekoliko navrata.

Jednostavno, odgovarano je da za uklanjanje tog otpada para nema - otkrio je naš izvor poznat redakciji.

Stručnjaci koji i danas rade u Institutu Vinča, teško optužuju državu Srbiju za neodgovoran odnos. I kažu, bila je revnosna i brza kada je trebalo po kratkom postupku ugasi nuklearni program i nuklearni reaktor. Ali, nije ništa učinila da se istovremeno oslobodi ogromne količine nuklearnog otpada koji je i danas u krugu Vinče.

- Uništili smo sve ono što je bilo od vitalnog značaja za ovu zemlju. A ono što predstavlja opasnost po čitavu Srbiju, ostavili smo da se i dalje plašimo i to s razlogom. Eto, po čitavom krugu Vinče postoje, pored hangara, tajni zabetonirani bunkeri prepuni nuklearnog otpada dovučeni iz Slovenije i Hrvatske.

Tek tu se ne zna ništa, čak ni da li je beton popustio. Ako jeste, onda nećemo izbeći ekološku katastrofu. Nuklearni otpad mogao bi da dospe i u Dunav - kaže sagovornik "Vesti".

Komisija za nuklearnu bezbednost pri Vladi Srbije, sa sedištem u samom Institutu, potvrdila je postojanje bunkera i hangara.

Potvrdili su da su bezbroj puta pokušavali da se dogovore sa Slovencima i Hrvatima da preuzmu svoj nuklearni otpad. U bivšim jugoslovenskim republikama nisu hteli ni da čuju, pa je taj otrov ostao kao uspomena na zajedničku državu.

T. Zečević - Vesti