Sud Nastićima vratio decu!
Kao što su mnogi upućeni u slučaj porodice Nastić željno i očekivali, na prvom danu zakazanog suđenja sličaj je i okončan, posle osmomesečne agonije, koju će čitavog života pamtiti Nastasja, Vuk, Verica i Damjan. Deca su vraćena rodtieljima!
Agencija za zaštitu dece (CPA) iz Sakramenta odustala je od sudskog procesa, pod tvrdnjom da su detaljnim pregledom svih 2000 fotografija ipak utvrdili da je one golišave digitalnim fotoaparatom pravio dečak, a ne njegov otac! Sudija se složio sa takvom procenom, pa čak i sam priznao da, pod uslovom da je ranije video sve fotografije, nikada decu ne bi ni odvojio od roditelja.
Za Vuka i Vericu, roditelje čiji se očaj prethodnih meseci nije mogao izmeriti nikakvom mernom jedinicom, tog ponedeljka život je ponovo počeo. Ostaje otvoreno pitanje, zašto je Agencija tek sada pristala da prizna sopstvenu grešku, koja je bila vidljiva od samog početka, još od onog juna, kada je Vuk Nastić i uhapšen.
Razgovaramo sa Nastićima samo nekoliko sati posle donošenju odluke u sudu. Vidno uzbuđeni, između bezmerne radosti i još uvek prisutne neverice, ne kriju suze i veruju da će sreća ponovo stanovati u njihovom domu.
"Suđenje je bilo zakazano za devet sati ujutro, počelo je u deset, najpre razgovorom Nastasijine advokatice sa Vericom i Nastasijom, a potom i razgovorom naših advokata, u kome su nam advokati Agencije rekli da ni slike više nisu nikakav dokaz i da predlažu da odustanu od slučaja. Pa, iako smo imali mnoge nagoveštaje o tome, prosto nismo mogli da verujemo, jer je ova duga agonija ostavila posledice na nama i unela strah od Agencije, od države, od suda. Još više nas je iznenadilo to što vise nisu pominjali ni nagodbu, niti su nas nagovarali da priznamo neki deo krivice. Ne! Slučaj ne postoji! A mi smo to znali od prvog dana! Od onog dana kada smo uhapšeni! Od dana kada su nam uzeli decu! Kroz sve one mučne dane u kojima su nas od dece na razne načine odvajali! Naravno, svima nama je jasno da fotografije, koje jeste slikao Damjan, sada za njih nisu bile presudan razlog, iako one nikako ne bi ni mogle služiti kao dokaz kojim bi dokazivali našu bilo kakvu krivicu. Oni su ustuknuli, pritisnuti dokazima Saveznog tužilaštva, Ministarstva pravde, FBI, mojim poligraf testom. Ustuknuli su, jer se oko ovog slučaja digla prašina i angažovala država Srbija, naša diplomatija, na čelu sa divnim generalnim konzulom i pre svega velikim čovekom, Deskom Nikitovićem, koji je u našu nevinost verovao od početka. Uplašili su se i od reakcija američke javnosti, koja sada malo otvorenije govori o nebrojenim sličnim slučajevima u Kaliforniji i širom ove zemlje", kaže za "Vesti" uzbuđen i iskreno srećan, Vuk Nastić.
Deca su, takođe, danas sitgla u Sud, kao svedoci optužnice, sedela su pred sudijom u momentu kada je on doneo odluku o tome da je slučaj odbačen i da se Nastasija i Damjan vraćaju u svoju porodicu, tamo odakle ih nikada nije trebalo ni odvoditi.
"Sudija je odluku doneo u jedan sat i 30 minuta, posle preporuke tužilaca i stava odbrane. Sudija je počeo da se izvinjava, izvinjavali su se i socijalni radnici i njihovi advokati, pa i u tome vidimo to dvostruko lice Amerike, koja nam je od života načinila noćnu moru. Kao da se ništa nije desilo! Deca su, kao što su uvek bila lepo vaspitana, zahvalila sudiji i onda je ponovo počeo naš život. U zagrljajima, u suzama, u beskrajnoj ljubavi kojom smo ih uvek obasipali i kojom ćemo ih obasipati i dalje. Uprkos ovoj čitavoj agoniji, u nama je uvek postojala duboka, iskrena nada da ćemo se izboriti za svoju decu, jer oboje znamo da smo nevini i da ništa na štetu svoje dece nismo niti bismo ikada uradili. Advokati, Robert Pauel i Dejvid Buje, izuzetni stručnjaci i specijalisti za ovakve slučajeve, od početka su nam govorili da imaju dobar slučaj u rukama, ali su nas i upozoravali da je u ovom sudu, takođe, sve moguće. Saznali smo i da se samo jednom u pet godina dešava da Agencija na ovaj način potpuno odustane od sudskog gonjenja. Ipak, pritisak kome su ovoga puta bili izloženi, učinio je svoje", dodaje Vuk Nastić.
Majka Verica ne krije svoju veliku sreću i radost, grcajući u suzama govori o ovom danu sreće, ali i o paklu kroz koji su svi zajedno prethodnih meseci prolazili.
"Bilo je neizvesno šta će se sve danas dešavati. Mene su najpre odveli na razgovor sa Nastasijinom advokaticom, i već tu su mi, iza zatvorenih vrata, rekli da će mi vratiti decu, pa sam osmehnuta odatle izašla, dok me je Vuk u neverici pitao zašto se smejem. Rekla sam mu razlog, ali tek tada smo oboje ponovo počeli da sumnjamo i strahujemo da je možda opet neka igra u pitanju, da možda nisam dobro razumela. Ipak, izdržali smo stoički, iako smo svi plakali i u sudu, bila je to prava eksplozija emocija. I sada kada razmišljam o svim ovim teškim danima, znam da mi je najteže bilo kada su me pitali koje dete želim prvo da viđam, onda kada su nam odredili da ih viđam odvojeno. Kako majkino srce da odluci, kako da presudi? Odlučila sam da prvo vidim Damjana, jer je on stariji i razumeće bolje, kada mu se objasni. Oni mi nisu izašli u susret, pa su prvo doveli Nastasiju. Prosto su hteli da mi uvek daju do znanja da bilo šta uradim nije za njih dovoljno dobro niti po njihovoj volji. Noći, noći su nam bile najteže. Besane i beskrajne. I sumorna svitanja. Budili smo se noćima u ropcu, oboje, sa pitanjem i vriskom - gde su nam deca? Oboje smo prolazili kroz teške prsihičke krize, ali od početka smo verovali u pobedu , a znali smo da jedino nada, ljubav i želja da vratimo decu mogu da nas drže u životu. Zato smo sve ovo i izdržali. I uz podršku mnogih dobronamernih ljudi, pa i na ovaj način svima iskreno i od srca zahvaljujemo", kaže kroz jecaj Verica Nastić.
Porodica konzula srećna zbog pobede
Jedan od najzaslužnijih ljudi, zbog kojih je ovaj slučaj došao na prve strane štampe i političkih komjunikea je Desko Nikitović, generalni konzul Srbije iz Čikaga, koji je uz Nastiće od prvog dana, i koji od prvog dana veruje u njihovu nevinost.
"Mi smo imali indikacije da je Agencija shvatila da smo razotkrili sve njihove optužbe bez dokaza, i verovali smo advokatima da će dobiti slučaj, ali smo svi bili iznenađeni činjenicom da je Agencija priznala da nema nikakav dokaz i da od slučaja odustaje. Celo pre podne smo iščekivali povoljnu vest, a onda se meni, oko četiri sata popodne, telefonom javio Damjan, da mi zahvali za pomoć koju sam im pružio. Bio je to vrlo dirljiv i emotivan razgovor, razgovarao sam i sa Nastasijom, koja je zaboravila srpski, ali naučiće ga ponovo, ima vremena za to. Potom sam se čuo sa presrećnim Vukovim roditeljima, koji su grcali od sreće u suzama. To je za mene velika satisfakcija, radost cele porodice i svih dobronamernih ljudi, koji su o slučaju znali. Izuzetni advokati su i očekivali povoljan ishod, i sada nam je tek jasno koliko je bilo važno imati vrhunske stručnjake u timu odbrane. Od prvog dana sam uključen u slučaj, i kao čovek, i kao diplomata, veoma sam srećan zbog ishoda. Pomoć države Srbije i izuzetno lično zalaganje predsednika Tadića i gradonačelnika Beograda Đilasa bila je veoma važna, i kao potvrda da država Srbija štiti svoje građane. Bila je ovo borba Davida i Golijata, u iskonstruisanom i apsolutno bespotrebnom predmetu. I za kraj da vam kažem da me je nedavno zvala Amerikanka iz Kalifornije, koja je o slučaju čitala u štampi i od mene tražila, molila za pomoć, u slučaju koji ona ima protiv Agencije. Molila je mene, stranca da joj pomognem. U njenoj sopstvenoj državi!", kaže za "Vesti" Desko Nikitović, koji će u ponedeljak posetiti dom porodice Nastić u Staktonu.
Kroz sve ove dane mučne borbe uz svog suprugha i porodicu Nastić bila je i Rajan Nikitović, Amerikanka srpskog porekla, dugogodišnji advokat, koja još uvek sa nevericom govori o teškim propustima sistema za zaštitu dece.
"I kao žena, i kao majka, i kao advokat, još uvek ne mogu razumno da objasnim čemu je sve ovo trebalo. Ni jednog trenutka nismo posumnjali u iskrenost Vuka i Verice, svim srcem smo se uneli u njihovu odbranu tražili način da im pomognemo. Obratili smo se prijateljima, potražili pomoć, i dobili je. Finansijsku, najpre, za troškove advokata, a onda i toplu ljudsku podršku. Zato smo sve njih danas obavestili o tome kako je slučaj okončan. Sve je ovo uticalo i na emotivno stanje naše porodice, mi imamo sina i kćerku u sličnom uzrastu i možemo samo da zamišljamo patnje ovih roditelja. Kao advokat sam i dalje zapanjena, i dalje ne verujem da se ovakve stvari dešavaju u američkom državnom sistemu. Impresionirana sam advokatima i njihovim radom, a od kada su oni u odbrani, imamo taj osećaj sigurnosti, koji je bio sa velikim pokrićem. Srećni smo zobg ishoda i verujemo da će porodica Nastić naći snage da iz svega izađe ojačana i u još većoj ljubavi", kaže Rajan Nikitović.
U sredu će advokati obaviti još neke tehničke detalje u vezi sa okončanjem slučaja Nastić. Porodica će odlučiti hoće li i kakav korak napraviti u potrazi za odštetom i nadoknadom za pretrpljenu patnju, bol i veliku materijalnu štetu. Besane noći niko im ne može nadoknaditi. Ni osam meseci razdvojenosti sa decom. Zato je sada važno da svaki trenutak provedu zajedno. Već prvog dana su krenuli da ih ponovo upišu u školu u koju su nekada išli. Damjan je odmah otišao kod svog najboljeg drugara, Meksikanca, koji je nestrpljivo čekao njegov dolazak kući. Slučaj Nastić je zatvoren. Život Nastića se nastavlja!
