Radnici izrabljeni, radna mesta izgubljena, država ćuti
Zloupotreba prekovremenog rada je u Srbiji uzela maha, a radnici se u strahu od gubitka posla retko usuđuju da nepravilnosti prijave. Niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko na ovaj način država gubi radnih mesta, a poslednji podaci iz 2008. godine pokazuju da je to oko 50.000, navodi "Blic" i ističe da od ovakve situacije profitira samo poslodavac jer za jedan prekovremeni sat rada uštedi otprilike 100.000 dinara mesečno, koje bi inače morao da izdvoji za novog zaposlenog.
Premda je za nepravilnosti zaprećena kazna i do milion dinara, ovakvi prekršaji teško se dokazuju. I nisu samo zaposleni na gubitku, već i oni koji čekaju na zaposlenje.
Jedno je bilans a drugo istina
"Radim u privatnoj firmi u kojoj je plata vrlo mala, a na poslu ostajem nekada 12, nekada 16 sati dnevno. Firma mi isplaćuje samo deo prekovremenih časova jer više od toga nije po zakonu. Ako bi mi platili sve, to bi se onda videlo u bilansu," ispričao je za "Blic" Petar M. iz Leskovca. |
Firme koje na ovaj način preopterećuju svoje radnike svakako neće tražiti nove koji bi obavljali višak posla. A pošto država gubi sa mnogo manjim brojem zaposlenih nego što bi trebalo, postavlja se pitanje šta ona može da učini.
Preko inspektora rada ne može mnogo, tvrde sagovornici "Blica".
Prekovremenim radom računa se svako prekoračenje utvrđenog radnog vremena, osim onog do koga je došlo preraspodelom radnog vremena.
Po Zakonu o radu zaposleni je dužan da radi prekovremeno u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Ovakvo tumačenje ostavlja mnoge mogućnosti za zloupotrebe, pa nije ni čudo što je sve više onih koji na poslu često ostaju i po 10, 12, pa i 16 sati, podseća "Blic".
