Srbija je zemlja nepravdi

Već treća generacija porodice živi u Nemačkoj i nema nameru da se vrati u rodni kraj, kako ističe Slobodan Mladenović , zbog toga što ne može da gleda lopovluk, korupciju i nered.

NA OKUPU: Tri generacije porodice Mladenović

Tri generacije porodice Mladenović iz Medveđe kod Despotovca decenijama su u Nemačkoj. Prvi je daleke 1969. godine otišao Slobodan. Čim je odslužio vojni rok u domovini iskoristio je šansu i preko biroa našao posao u Šondorfu kod Štutgarta. Iako je po zanimanju vozač, prijavio se kao radnik bez kvalifikacija i u Nemačkoj se zaposlio da radi na građevini.

- U početku je bilo veoma teško. Ne znaš ni reč nemačkog. Ali, za godinu dana sam se potpuno uklopio. Kopao sam kanale i zidao. Iako sam u to vreme u Nemačkoj imao istu platu kao u Srbiji, više sam voleo da budem tamo, jer sam u zavičaju doživeo mnoge nepravde.

Radio sam u Građevinskom preduzeću "Put" kao radnik, jer iako sam bio profesionalni vozač sa svim kategorijama, nisam imao prijatelje da bi me zaposlili na to radno mesto. Srbija je puna nepravdi. To me je mnogo pogađalo - kaže Slobodan za "Vesti" i dodaje da ni on ni supruga Milica, koja već 34 godine radi u firmi Bauhnet, ne planiraju da se vrate, jer, kako ističe, ne može da gleda lopovluk, korupciju i nepravdu, koje vladaju Srbijom.

U OTADŽBINI SAMO U LOV: Darko Mladenović

Njihov sin Darko rođen je u Nemačkoj, ali je u rodnom selu bio do svoje 15. godine, a onda je, kako sam kaže, uhvatio poslednji voz da bi mogao da dobije papire i otišao kod roditelja.

Najpre se školovao za metalostrugara, a zatim i za mašinskog tehničara.

Onda je došao u Srbiju da bi odslužio vojni rok, a potom se vratio u Nemačku i zaposlio se u "Mercedesu", u kome radi već 13 godina. Živi sa suprugom Malinom, sinom Lukom i ćerkom Anastasijom.

- U Srbiji mi se ne sviđa sistem rada i života jer nema nikakvog reda i ništa nije organizovano. Kad se samo setim da se noću čekalo za pasoš, odmah se iznerviram. Zbog toga se nisam pokajao što sam otišao.

U zavičaj dolazim najviše zbog lova. Tu strast sam nasledio od deda Dušana, koji je umro 1997. godine. Nasledio sam njegovo oružje, nešto sam i ja kupio i od tada sam počeo da se aktivno bavim lovom.

Imam deset pušaka, dva pištolja. Odstrelio sam puno divljači, ali su mi najdraži srndaći u bronzanoj medalji, kao i vepar u srebrnoj medalji koga sam odstrelio u Srebrenici za novogodišnje praznike.

U lovu mi najviše pomažu četiri nemačka kratkodlaka ptičara, a ker Sem, koji živi sa nama u Nemačkoj, putuje sa mnom za Srbiju, jer je odlično obučen za lov - kaže Darko za naš list i dodaje da u Nemačkoj ne lovi, jer je polaganje za dozvolu veoma skupo, ali bi mnogo voleo da postane član njihovog lovačkog udruženja.

U zavičaj samo zbog familije

Ni Darkovoj supruzi Malini ništa se ne sviđa u Srbiji. Ona kaže da je u Nemačkoj sve bolje, a da u Srbiju dolazi samo zbog familije.

- U Srbiji me najviše nervira birokratija. Pokušala sam Anastasiji da izvadim pasoš. Tri dana sam sakupljala papire, a četvrtog otišla za Beograd. Na koja god sam vrata pokucala, svako mi je drugačije rekao. A tamo bi mi trebalo 10 minuta. Luki, koji je tamo rođen i ima nemačko državljanstvo, bilo koji dokument izvadim za pet minuta. Zbog svega toga ne planiram da se vraćam u Srbiju - kategorična je Malina.

Deca vole da dođu

- U Srbiju volim da dođem samo zbog toga što je veća sloboda. Ali, u Nemačkoj se bolje živi. Ne sviđa mi se što u Srbiji ne mogu da kupim sve što bih htela, a u Nemačkoj ima svega. Kad porastem, neću dolaziti često u Srbiju - ističe Anastasija.