Jeli jednom dnevno i radili na minus 40
Grupa od 54 radnika iz Loznice i okoline jedva je izvukla živu glavu iz Rusije, gde su otišli privučeni obećanjima o dobroj zaradi. Umesto toga, radili su na temperaturama od minus 25 do minus 40 stepeni, živeli od jednog obroka dnevno i ostali bez para.
"Bili smo bez hrane, grejanja, tople vode, bespomoćni i prevareni na 6.000 kilometara od kuće. Radili smo po 12 sati, uglavnom pod vedrim nebom. Umesto obećanih od pet do sedam dolara po satu jedva smo dobili 1,26. Otišao sam verujući da će sve biti u redu, jer sam već radio na rusko-kineskoj granici gde su uslovi bili odlični", priča Slobodan Mijić iz Runjana kod Loznice.
Počelo je tako što je iz Rusije od Lozničanina Željka Mićića traženo da dovede pedesetak radnika.
"Ljudi su radili na građevini kod Rusa Andreja Anatoljevića, za firmu "Remdorstroj'. Radili smo svaki dan i sakupili i po 260 radnih sati, a na kraju jedva dobili mrvice od plate, i to samo zato što je imigraciona služba pritiskala poslodavca. Ljudi su bez pasoša bili najmanje 20 dana, uzeli su ih navodno da naprave registraciju za radne dozvole, ali to nije urađeno i vraćeni su nam tek kad smo pošli kući. Kako smo saznali, dovedeni smo da radimo mesec dana, dok su Rusi na godišnjem odmoru, da posao ne trpi, cilj je bio da nas prevare i vrate kući bez para", kaže Mićić, koji tvrdi da se sličnim prevarama uglavnom bave naši ljudi i da do sada nije čuo da nekoga ovako prevari Rus.
Inženjer Slavko Ivanović iz Krupnja dodaje da mnogo naših prevarenih radnika luta po Rusiji.
"Sa jednim, i to suvim obrokom dnevno, mesec dana bez tople vode, jednim toaletom na više od 20 ljudi i bez pasoša, ne može biti dobro. Jednom 38 sati nismo ništa jeli. Šest ljudi, koji su imali pasoše, bukvalno su pobegli posle deset dana. Sreća u nesreći bila je što smo imali povratne avionske karte. Nas nekoliko je šest noći ostalo na aerodromu, spavajući po klupama", kaže Ivanović.
