Novi grb nas košta desetine miliona evra
Iako je zvanični grb Srbije stupio na snagu 11. novembra, gužve oko njegovog izgleda još se ne stišavaju. Ono što mnoge zanima je koliko će novca država potrošiti kada bude počela da menja grb na svim državnim zgradama, memorandumima, zastavama, diplomatko-konzularnim predstavništvima...
Naznaku o tome koliko bi zamena svega mogućeg na čemu se grb nalazi mogla da košta dao je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić pošto se digla prašina oko novih tablica sa starim grbom. Dačić je tada rekao da bi samo zamena 800.000 tablica odštampanih sa starim grbom mogla da košta državu četiri i po miliona evra.
Tvorci novog, tačnije izmenjenog grba, tvrde da je jedino što odmah mora da se promeni veliki državni pečat, koji košta samo 50.000 dinara. A, oznake na dokumentima menjaće se postepeno, kad građanima isteknu ova, pa će udar na džep naroda biti minimalan. To je, međutim, samo delimično tačno, s obzirom na to da će se upravo iz budžeta finansirati sve promene grba na zastavama i državnim zgradama.
Prema proračunima u Vladi zamena starog grba izmenjenim, na svin mestima na kojima je obavezno da se on nalazi, mogla bi da košta nekoliko desetina miliona evra.
Između ostalog, dilema je i da li je komisija koja je izradila izmenjeni grb imala na to pravo ili joj je zadatak bio samo da napravi etalon, odnosno standard kako srpski grb precizno treba da izgleda.
Novi grb zvanično važi od 11. novembra prošle godine, kada je stupio na snagu Izvornik malog i velikog grba, Izvornik zastave i notni zapis himne. Vladina komisija je jednoglasno usvojila izmenjeni grb, a Uredbu je potpisao vicepremijer Ivica Dačić, koji je i jedini ministar koji je zasada javno priznao da je protiv promene grba.
Heraldičari su, pak, zadovonjni jer je, kako kažu, naša država, posle 120 godina, konačno dobila grb u skladu sa pravilima i zakonom. Najviše im je smetalo što je grafički izgled starog grba, koji je 1882. godine, na zahtev kralja Milana, uradio bečki student Ernst Kral, bio pod snažnim uticajem nemačke heraldike.
S ovim se ne slaže poznati heraldičar Ljubomir Stevović, koji podseća da je na tom grbu radio veliki istoričar Stojan Novaković. On je orlove, koji su u najnovijoj varijanti modifikovani, i kako kaže Stevović, "više liče na papagaje nego na orlove", preslikavao iz manastira Žiče, Lazarice, Ljubostinje... Srpski tetragram uzet je iz Dečana.
Nađite razlike
Posmatranje starog i izmenjenog grba po malo liči na igu "uočite razlike na slici". Nebrajamo nekoliko elemenata koji su izmenjeni, a nisu odmah vidljivi:
|
"Ako je menjan grb, nikako nije smeo da se menja ovako, jer je Srbija republika, a ne monarhija, pa ne bi trebalo da ima kraljevsku krunu i hermelinski plašt, što su simboli monarhije, već nemanjićku krunu, kao simbol suvereniteta", kaže Stevović.
Tvorac aktuelnog grba Ljubomir Grujić odgovara da grb nije promenjen, već su samo ispravljene neke greške.
"Recimo, na Kralovom grbu jezik orla nije bio povezan sa kljunom, pa je izgledalo kao da mu ispada, a noge su imale perje do kandži, pa su više podsećale na kokošje. Tačno je da sam uvećao kljunove, ali to ne znači da su 'papagajski', već samo naglašeni, kao kod ruskog orla, da bi se videli i kada su umanjeni. To se u heraldici zove hipertrofiranje", objašnjava Grujić.
A, dok se vlast i heraldičari ne sporazumeju kakav grb priliči Srbiji, u interesu građana koje jedino zanima kako da prežive od prvog do prvog u mesecu, ne bi možda bilo loše da neko izračuna koliko će nas sve to koštati i kako najbezbolnije problem da rešimo.
