Dinastija koju je Srbija istrebila

Jorgandžija Janićije iz beogradske čaršije presreo je na železničkoj stanici tog jutra 29. maja 1903. godine mladog konjičkog narednika Radašina Nikolića: "Jesi li ti, sinovac, sa ovima što noćas zapališe Beograd?" "Šta je sagorelo?" - pitao je Nikolić koji je tek doputovao iz Niša. "Sve, sve je sagorelo! I mi smo sagoreli, samo to novine još nisu javile."

Istraživao zlu kob svoje porodice: Slobodan Jakovljević

 

U spavaću sobu kralja Aleksandra Obrenovića i njegove žene Drage dva sata posle ponoći upala je grupa oficira pod vođstvom Dragutina Dimitrijevića Apisa. Nazvali su se "Crna ruka" i čvrsto rešili da sabljom i kuršumom dokrajče srpsku dinastiju Obrenović u noći koja je poznata kao srpska Vartolomejska noć. Kralj i kraljica su izmasakrirani, a njihova gola tela bačena su kroz prozor.

Slobodan Jakovljević, jedan od nekoliko Obrenovića koji su pretekli, potomak je Miloševog polubrata gospodar Jakova i jedan od retkih koji je ozbiljno istraživao sudbinu svoje porodice.

- Kraljica je imala 37, a kralj 25 godina. On je jedan od retkih vladara koji se venčao iz ljubavi, a ne državnih interesa, i to je platio glavom. Zaljubio se u Dragu, unuku Nikole Lunjevice, naslednog kneza, pa je kao jedan od najuglednijih Srba bio stari svat na venčanju kneza Miloša i Ljubice. Draga Mašin je važila za veoma obrazovanu i načitanu ženu. Savršeno je govorila francuski i ruski, a čitala je i na nemačkom. U mladosti se oprobala kao novinar i bila član Beogradskog novinarskog udruženja. Bila je udata za inženjera Svetozara Mašina, koji je umro od srca. Njegov brat, pukovnik Aleksandar Mašin je sumnjičio je Dragu da je otrovala muža i bio je izvor svih tračeva. Optuživao je da je bludnica i ruska špijunka - objašnjava Jakovljević, koji godinama istražuje zlu kob Obrenovića.

Dva mlađa oficira izbacila su u dvorište dva krvava i gola tela kraljevskih supružnika, što neke evropske zemlje nikad neće oprostiti Srbiji i Beogradu, nazivajući to azijatskim činom usred Evrope.

Masonska čorba

Venčanje koje im je došlo glave: Kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga

 

Za "Novine srpske" novopečena vlada je spremila tekst po kojem su se "kralj i kraljica u međusobnoj svađi poubijali", ali su u poslednjem trenutku odustali i objavili: "Narodu srpskom. Noćas su poginuli kralj Aleksandar i kraljica Draga."

Sledeće noći u tajnosti je sahranjen kraljevski par. Pričalo se da sanduk sa stasitim Aleksandrom nije mogao da stane ni u jedna mrtvačka kola, pa kad su kovčeg sa telom kralja Aleksandra hteli da smeste u mrtvačka kola nastali su problemi. Ni u jedno od vozila kovčeg nije mogao da se smesti, pa su angažovana kola požarne čete.
 

- Sablasni sprovod bez ožalošćenih išao je ulicom koja je nosila ime mrtvog kralja do crkve Svetog Marka i tu su dva sanduka spuštena u grobnicu kraljeve babe Ane Obrenović, koja je zajedno sa Mihailom Obrenovićem poginula u Košutnjaku 29. maja 1868. Sahrani su prisustvovala i dva zaverenika, a mrtvima je uskraćeno čak i opelo i spomen-obeležje. U toku 48 sati pobijeno je zvanično 126, nezvanično 200, članova porodice, prijatelja i kumova Obrenovića širom Srbije - priča Jakovljević.

Tek u Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti postavile su 1917. ploču, a grob kraljevskog para na kojoj je ćiriličnim slovima zapisano: "Ovde počivaju u miru Božjem Njegovo Kraljevsko Veličanstvo kralj Srbije Aleksandar Obrenović i Njeno Kraljevsko Veličanstvo Kraljica Draga Obrenović, koji poginuše od zlikovačke ruke 29. maja 1903. godine. Vječna im pamjat."

Dragutin Dimitrijević Apis

Ostaci kraljevskog para će posle nepunih 40 godina biti otkopani i sahranjeni u kripti novosagrađene crkve sv. Marka jer je ona mala crkva uništena u šestoaprilskom bombardovanju Nemaca.
 

- Sahranjeni su dole, u podrumu, takoreći. Nikad nisam otišao na njihov grob, niti sam hteo - kaže Jakovljević.

Motivi ovako krvavog zločina ni dan-danas nisu rasvetljeni. Mnogi tvrde da u ovoj tragediji svoje prste imaju špijuni, a da je i sam Apis koji je učestvovao u organizaciji atentata na Franca Ferdinanda i na samog kralja Petra Karađorđevića 1916, iako ga je doveo na vlast, bio špijun. Uloga masona takođe nije mala, smatraju neki istoričari i tvrde da je i Apis bio mason.

Slobodan Jakovljević, jedan od retkih Obrenovića koji su pretekli najkrvaviji obračun sa jednom dinastijom, smatra da je ubistvu kralja Aleksandra kumovala pre svega njihova politika.
 

- Saradnja sa Austrougarskom i Nemačkom, kojoj su bili skloni Obrenovići, nikako nekim silama nije odgovaralo. Malo ljudi zna da se Miloš, sin gospodar Jevrema Obrenovića, školovao u čuvenoj berlinskoj ratnoj školi i bio pobratim Karlu, rođenom bratu pruskog kralja Vilhelma. Obrenovići nikako nisu bili za stvaranje Jugoslavije, već za balkansku uniju srpskih zemalja sa Bugarskom i Grčkom. Bili su najobrazovaniji srpski vladari - kaže Slobodan Jakovljević.

Beli grad smrti

Aleksandar Mašin

 

London je zločin u Beogradu nazvao monstruoznim napadom na instituciju monarhije i monarha, što je podrazumevalo prekid diplomatskih odnosa i povlačenje ambasadora. Isto je učinila i Holandija.

Pariski mediji su pisali: "Atentatom 29. maja, Srbija i njena vojska kompromitovani su zauvek pred Evropom i celim svetom i u slučaju bilo kakve opasnosti njene egzistencije, niko neće ni pomisliti da prstom mrdne u njenu odbranu."

"Tajms" je 12. juna 1903. objavio: "Jedan centralnoazijski kanat, a ne jedan evropski grad, bio bi odgovarajuća pozornica za tako nemilosrdno, a precizno planirano kraljeubistvo. Francuska je videla predsednika, Austrija caricu, a Italija kralja kako padaju od ubica tokom poslednjih deset godina. Ali, ne može se naći paralela u novijoj evropskoj istoriji za takvo istrebljenje naveliko jedne vladajuće porodice i njenih pristalica."

Engleske novine su zločine nazvale "klanjem na veliko", a u Londonu se pojavila knjiga "Beograd, beli grad smrti", posvećena životu kralja Aleksandra i kraljice Drage. Ovaj naslov je dugo godina bio metafora u engleskom javnom mnjenju za glavni grad Srbije.
 

Dok se strana štampa zgražavala nad divljaštvom u Beogradu, prestonički žurnali i magazini bili su tribina za veličanje prevrata, ali i za pranje i pravdanje pred građanstvom.

Tako jedan od zaverenika poručnik Mihailo Ristić, objašnjavajući zašto je bračni par Obrenovića masakriran kada je na kraljevom telu izbrojano 30, a na kraljičinom 18 rana od kuršuma navodi: "Ni mi učesnici prevrata nismo znali može li i sa koje strane doći i kontranapad, a bilo je i kolebljivaca. I da bi za sve bila jasna izvesnost da tog kralja zajedno sa kraljicom više nema, ja sam naredio da se njihova tela izbace kroz prozor."

Majski prevrat mnogi nazivaju početkom svih naših muka. A nikad niko nije odgovarao pred zakonom za svirepo ubistvo kralja i kraljice, niti za istrebljenje porodice Obrenović.