Livadske cipele za srpske neveste

Cvećar Nikola Mihailović pročuo se zahvaljujući buketima od 101 ruže, za njih postoji verovanje da imaju čarobne moći. Skoro sve pripadnice lepšeg pola koje su ga dobile, odveo je pravo pred oltar.

Cvetni aranžmani ovog 28-godišnjeg mladića sa Rudnika krasili su beogradske svečanosti ambasadora, stranih diplomata i mnogih viđenijih ličnosti javnog života srpske prestonice. Upravo se vratio iz Egipta gde je radio aranžmane za venčanje čuvenog arapskog advokata i ćerke ruskog tajkuna.

Nikola je odrastao u selu Majdan na obroncima planine Rudnik. Dok su njegovi vršnjaci po majdanskoj prašini jurili za loptom, on je sadio kaktuse. U selu nije baš uobičajeno da jedan desetogodišnjak ima plastenik u kojem gaji rasad i zaliva šeboj.

Imao je 15 godina kad je na pijaci u Milanovcu prodavao muškatle i rasad, koje je gajio u dedinoj avliji da bi mogao da završi kakvu takvu školu.

- Upisao sam srednju trgovačku školu koju nikada nisam voleo, roditelji nisu imali para za bolje, jedva smo sastavljali kraj s krajem. Uprkos tome, nastavio sam da se bavim cvećarstvom. Dok su se moji vršnjaci zabavljali, ja sam čitao sve što mi je palo pod ruku o cveću. Bio sam presrećan kada sam uspeo na završnoj godini srednje škole da praksu obavljam u jednoj cvećari. Tu sam i ostao, radio sam, ali ne za novac već za iskustvo, pijaca je i dalje donosila jedini prihod, a ja sam se svake večeri kući u Majdan na Rudniku vraćao autostopom da bih više uštedeo - priča Nikola.

Ni siromaštvo ni nerazumevanje okoline ovog upornog momka nije uspelo da spreči da ostvari svoj san o cveću. On danas ima neobičnu cvećaru u Gornjem Milanovcu. Sa kredenca starog više od 70 godina mirišu dunje i dalije. Čiviluk iz 19. veka o koji gospoda kače mantile jedino je što je Nikola dobio u nasleđe od dede, čuvenog kafedžije u Knez Mihailovoj.

- Jedne večeri sam priznao roditeljima da želim da otvorim svoju cvećaru. Otac me je samo pogledao i bez reči spustio čelo na dlanove, ništa mi nije rekao. Imao sam neku ušteđevinu, ali moji nisu imali prebijene pare. Tata je tada izašao iz kuće u mrak i vratio se posle nekoliko sati sa nekoliko hiljada evra, koliko mi je trebalo da počnem. Nikad se nisam usudio da ga pitam od koga je pozajmio toliki novac. Dok mi je stavljao evre u šake, rekao sam sebi da ću biti najbolji ili neću postojati - seća se Nikola, kako ga još peku dlanovi u koje je otac spustio novčanice.

Na uspeh nije dugo čekao. Otvorivši svoju cvećaru počeo je da radi aranžmane, bidermajere, da ukrašava sale za venčanja. Ipak, sve je krenulo od buketa napravljenog od 101 ruže.

- U radnju je ušao momak i pitao da li mogu za sutra da mu pripremim buket od 101 ruže. Priznao je da tim buketom želi da vrati bivšu devojku i tačno sam znao kako to treba da izgleda. Kako je devojka slavila rođendan, dogovor je bio da se sa buketom pojavim na njenim vratima minut pre ponoći, a momak sa jednom ružom odmah iza mene. Noge su mi klecale, nije mi baš bilo svejedno. Kada je momak ujutro došao u radnju i rekao da su se pomirili, pao mi je kamen sa srca - seća se Nikola.

On je je verovatno jedini u svetu koji izrađuje cipele od latica svežeg cveća. Takve cipele su na venčanju nosile desetine devojaka širom Srbije. Ovaj zaljubljenik u cveće kaže da nikada nije naplatio izradu ovog dela mladine opreme, a nema ni nameru.

Tvrdi da nema para koje mogu platiti trud i strpljenje potrebno da cipela izgleda kao da je stigla sa livade. Postupak izrade je veoma težak i detaljan. Kada pravi cvetne cipele za mladu, Nikola ustaje u cik zore.

Cvetovi se na površinu cipele pričvršćuju specijalnom metodom lepljenja. Jedini nedostatak ovih cipela iz snova je taj što one traju taman toliko da mlada izgovori sudbonosno DA , baci venčani buket i nagazi mladoženju.