Ko je ćutao ne može da istražuje
Član spoljnopolitičke komisije švajcarske skupštine (APK) Geri Miler smatra da bi međunarodnu istražnu komisiju, čije formiranje je ovo telo predložilo povodom izveštaja Dika Martija o trgovini organima na Kosovu, trebalo da čine zemlje "koje nisu imale saznanja o tom kriminalnom delu".
- Švajcarska smatra da ove optužbe treba da se istraže od strane nezavisnog međunarodnog tela, potvrđuje za "Vesti" Miler.
Kakvo bi to telo trebalo da bude?
- Švajcarski poslanici nisu definisali da li bi ovim slučajem trebalo da se bavi zaseban međunarodni sud ili postojeće međunarodne pravne institucije kao što je Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije (ICTY) u Hagu. Potrebno je proveriti sve pravne aspekte. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu bi mogao imati problem bavljenjem ovim slučajem jer su zlodela počinjena van teritorije bivše Jugoslavije, to jest u Albaniji.
Možda to nije dobar argument?
- Ja lično smatram da nije relevantno gde je krivično delo počinjeno, već treba uzeti u obzir gde je planirano, a to je na Kosovu. Zato mislim da bi se optužbama iz Martijevog izveštaja trebalo da bavi baš ICTY. Ukoliko, međutim, ne bude bilo moguće da se time bave aktuelne međunarodne sudske instance, treba razmisliti o formiranju specijalne instance koja bi se bavila ovim pitanjem. Kako god bilo, u tom međunarodnom telu ne bi trebalo da budu Evropljani, odnosno predstavnici zemalja EU i SAD.
Zašto?
- Zato što su te zemlje najverovatnije znale za ta krivična dela, a nisu ništa preduzele. U međunarodne istražne organe treba uključiti predstavnike onih zemalja koje nisu bile umešane u ovu aferu.
Prilikom donošenja odluke o priznavanju Kosova, ukazivali ste na umešanost političkih lidera na Kosovu u kriminalna dela.
- Mi smo već 2005. imali saznanja o kriminalnoj umešanosti rukovodstva OVK iz izveštaja obaveštajnih službi, u kojima su imenovani mnogi aktuelni političari. Ja sam zbog toga bio protiv nezavisnosti Kosova, ali je većina bila za priznanje, iz drugih razloga. Da su se uzeli u obzir izveštaji obaveštajnih službi sigurno bi nezavisnost bila stavljena pod znak pitanja. I vlada u Nemačkoj je posedovala izveštaj BND-a, a bila je među prvima koja je priznala Kosovo. Tih godina se nije želelo obazirati na ulogu kosovskih političara u kriminalnim radnjama, već se želeo okončati jedan proces.
Provera boravka za kosovske političareKada je reč o političarima sa Kosova koji poseduju boravišne dozvole u Švajcarskoj, tim pitanjem se od početka godine bavi Ministarstvo pravosuđa Švajcarske. Smatram da je potrebno proveriti ko poseduje neograničene boravišne dozvole i da li za njih ima propisane uslove, kaže Miler. |
