Ukrajinke rađaju srpsku decu
Parovi iz Srbije koji ne mogu da dobiju potomstvo, iznajmljuju usluge surogat majki u inostranstvu. Domaćim lekarima preti kazna. Stručnjaci: Usvajanje bolje rešenje
"Moja partnerka ne sme da rizikuje da ostane u drugom stanju. Potrebna ženska osoba koja bi, uz odgovarajuću nadoknadu, nosila oplođenu jajnu ćeliju moje supruge i bila ono što se u modernom svetu zove surogat majka. Ozbiljni smo ljudi, živimo u Nišu i molim zainteresovane da nam se za više detalja obrate preko elektronske pošte...", ovo je samo jedan od objavljenih oglasa na Internetu, u kojima parovi ili pojedinci iz Srbije pokušavaju da pronađu "živi inkubator", odnosno surogat majku. Dok je "iznajmljivanje" tuđe materice postao pravi hit u Holivudu i ostalom svetskom džet-setu, u Srbiji zakon ne dozvoljava surogat materinstvo.
Mama-inkubator košta do 27.000 evra
|
"Naš Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, ili BMPO, koji je stupio na snagu početkom prošle godine, nedvosmisleno zabranjuje svaki oblik uključivanja, ostvarivanja, nuđenja ili davanja usluga surogat majke. Ova zabrana tretira se kao krivično delo i eventualnim učesnicima u bilo kojoj fazi ovakve delatnosti zaprećena je kazna zatvora u trajanju od najmanje tri do deset, pa i 15 godina zatvora", kaže dr Slobodan Bjelotomić, iz Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja.
I pored zakonske zabrane, javna je tajna da se sve veći broj naših parova odlučuje da pronađe surogat majku, najčešće u inostranstvu. Ukrajina, Indija, pa i Češka, postale su "surogat meke", najviše za Britance i Nemce, ali i uporne parove iz Srbije.
Da li je "rent-a-mama" plemenita pomoć ili pojava koja se kosi sa moralnim načelima? Republička stručna komisija za vantelesnu oplodnju i asistiranu fertilizaciju na osnovu uporedno-pravne analize i stručno- -etičkog stava zauzela je stanovište da se zabrani uključivanje surogat-majke u postupak vantelesne oplodnje.
"Tu se otvaraju mnoga sporna pitanja. Ko je majka, ko je otac, ko su roditelji - biološki ili usvajatelji, i kako je to zakonski u kojoj državi regulisano", kaže dr Bjelotomić. "Da ne spominjemo materijalnu ili nematerijalnu korist usluge, a ne možemo izostaviti pojam 'cene' deteta! Dakle, formalno-pravno radilo bi se o trgovini decom odnosno ljudima. Kakva je civilizacija koja tako nešto danas može dozvoliti? Velika većina država to danas zabranjuje, osim nekoliko po pravilu siromašnih država, koje od surogat majke prave biznis".
Dr Bjelotomić smatra da kod nas ima interesovanja za usluge surogat majki, ali da sumnja da je neka ustanova ili klinika tako nešto pokušala.
"Mislim da postoji mnogo bolja alternativa za rešavanje nerešivog problema neplodnosti - usvajanje. I kod nas i u svetu previše je zaboravljene i gladne siročadi bez roditelja, hrane i ljubavi", poručuje Bjelotomić.
Ne dele svi lekari, međutim, mišljenje dr Bjelotomića. Ginekolog-akušer dr Protić kaže da nema ničeg nemoralnog u tome da se paru koji nema decu podari mogućnost da dobije bebu.
"Pre nego što je donet novi zakon prošle godine, usluge surogat majke nisu bile ni zabranjene. Pretpostavljam da se to i ovde do tada radilo. Podariti nekome dete najveći je dar koji može nekome da se priušti i ne vidim šta je u tome nemoralno", kaže dr Protić.
Protivnicima legalizacije surogat roditeljstva se posebno ne dopada podatak da od ukupnog broja onih koji "iznajmljuju" trudnice preko 40 odsto čine homoseksualni parovi. Takođe, mnogi se plaše da bi zbog teške materijalne situacije u zemlji i Srbija mogla da postane surogat hit destinacija, kao i da bi se tako "blagoslovio" negativni trend da bogate žene mogu bez muke da dođu do deteta.
