Srbija propištala od korupcije

Čim je ostao bez posla, novinar Vladimir Radomirović odlučio je da pokrene svoj sajt i postane pravi lovac na korupciju u Srbiji. Danas je glavni i odgovorni urednik portala "Pištaljka". U misiji koju je pokrenuo pomažu mu kolege, ali i dugogodišnje novinarsko iskustvo. Korupcije, kaže, ima u svakoj pori našeg društva, ali je važno da je i običan narod primeti.

Za pet meseci rada, stiglo im je više od 600 prijava

 

Građani "Pištaljki" prijavljuju da đake na ekskurzije vode turističke agencije čiji su vlasnici bivši direktori škola, da operacija košta od 200 do 500 evra, da saobraćajac neće naplatiti kaznu za sitniji prekršaj ako ga vozač odobrovolji sa 20 evra i još mnogo toga... Radomirović ističe da "Pištaljka" pišti bez prestanka, građani vredno šalju prijave i dokumentaciju, samo da njen zvuk čuje neko od nadležnih.
 

Zašto ste baš tako nazvali sajt?

- Pištaljka je simbol. Neko kad je u problemu dune u pištaljku, da ga čuju i pomognu mu da reši problem. Zato sam sajtu dao ovo ime.
 

Otkud vam ideja da postanete lovac na korupciju?

- Radio sam u "Politici" kao novinar, a kada sam se sa kolegama našao na ulici shvatio da nešto moram da uradim. Zbog političkog pritiska bili smo primorani da odemo iz redakcije i smenjeni smo zajedno sa tadašnjom glavnim i odgovornim urednikom Ljiljom Smajlović. Pre toga smo ušli u sukob sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i njegovim savetnikom za medije Nebojšom Krstićem. Njima se nije dopao sadržaj naših novina, pa smo tako svi mi koji nismo pristali na cenzuru ostali bez posla.
 

Mogli ste da se bavite i nekim drugim poslom?

- Glavni razlog motiv što sam izabrao baš ovo je cenzura i autocenzura u našim medijima. Svi koji hoće da prijave pljačku, korupciju i zloupotrebu položaja, a to ne mogu u medijima mogu na našem sajtu.

Zašto ne mogu da prijave medijima?

- Obično ljudi koji žele da prijave neki slučaj kriminala nisu sigurni da će biti zaštićeni. Ni zakon im, iskreno, ne ide na ruku. Usvojen je nedavno zakon o elektronskim komunikacijama po kom razne službe mogu da vide sa kim ste, u koje vreme i koliko pričali. Naš sajt je bezbedan. Ne vide se podaci i štitimo ljude koji prijavljuju zloupotrebe i korupciju.
 

Koliko vam se ljudi javi dnevno?

- Kada se pojavi neka šokantnija informacija dobijamo oko 20 prijava dnevno, a kada je mirnije dve-tri.
 

Šta prijavljuju?

- Najčešće da ne dobijaju plate, da im poslodavac ne uplaćuje doprinose. Iako to nije korupcija i u domenu je radnog prava, ljudi loše žive i žele da sa nekim podele svoje probleme.
 

Na adrese kojih resora najčešće stižu pritužbe?

- Žale se na građevinske takse, poreze, na plate, poslodavce.
 

Vlada mišljenje da korupcija najlepše cveta u zdravstvu?

- Bilo je slučajeva da ljudi navode ime bolnice i doktora koji im je odredio tarifu na crno za operaciju. Ipak, smatram da je od ove opasnija sistemska korupcija. U oktobru smo došli do informacija da mnogi oboleli od karcinoma ostaju bez terapije u bolnici u Sremskoj Kamenici jer nadležni doktori prednost daju stranim državljanima. Verovatno zbog toga što za to dobijaju novac. Prvenstvo daju njima nad građanima Srbije koji izdvajaju iz džepa novac za osiguranje i koji su kupili tu opremu za zračenje i lečenje.
 

Javljaju vam se i stranci?

- Imali smo zanimljiv slučaj sa libijskim studentima koji su se žalili da im naša država uzima novac. Pišu da moraju da idu na kurseve srpskog jezika, koji koštaju nekoliko hiljada evra iako znaju jezik. Objavićemo uskoro kompletan pregled svih prijava koje smo dobili, a njih je oko 600 za nešto više od pet meseci koliko radimo ovaj posao.
 

 Koliko kod nas građani uopšte razlikuju korupciju od poklona ili gesta zahvalnosti?

- Neki kažu: "Znam da nije korupcija, ali hoću da prijavim." Ima i onih koji govore: "Pomozite mi, niko drugi ne želi da mi pomogne". Jedna bakica iz Dimitrovgrada nam piše svakodnevno i prenosi lokalne tračeve.

Da li vas neka prijava i nasmeje?

- Najgore su svađe oko međe, pa pojedinci prijavljuju da je komšija ušao u njihovo i da mu ne mogu ništa jer je potplatio sudiju. Ne možemo mnogo da uradimo kada je reč o porodičnim sukobima.
 

Postoji li neka oblast gde nema korupcije?

- Sudeći po prijavama koje dobijamo, svuda su zloupotrebe. Ljudi se žale na pojavu mita i korupcije u auto-školama, ali i u ministarstvima. Korupciju je nemoguće iskoreniti.
 

Šta kažu ministri, da li ste pokušali da razgovarate s nekim iz Vlade?

- Kada smo tek počeli da radimo imali smo slučaj Gorana Miloševića koji je radio na naplatnoj rampi i sam prikupio dokaze protiv drumske mafije. Uskoro je ostao bez posla. Zvali smo ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića i on je zajedno sa rukovodstvom Puteva Srbije imao sluha za to, pa je Milošević ponovo dobio stalan posao.
 

A ostali ministri?

- Slabo sarađuju.
 

Do koga je najteže doći?

- Najteže je bilo sa ministrom za ekologiju i prostorno planiranje Oliverom Dulićem. Zvali smo ga da proverimo informaciju da njegova firma čiji je stopostotni vlasnik prodaje kompjutersku opremu i servisira kompjutere budžetskim korisnicima. Pisalo je da njegovo preduzeće posluje sa mnogim lokalnim opštinskim organizacijama - od vrtića do suda. Kada smo pokušali da ga dobijemo kazao je da su to sve gluposti i to ne lično, nego preko svog zastupnika za javne odnose.
 

Koliko je realno da će građani moći da reše svoje probleme na ovakav način?

- Ne možemo sami da uradimo mnogo, ali možemo uz pomoć građana. Bitno je da što više o tome pišu i tako pokažu da ne žele da žive u ovoliko korumpiranom društvu. Cilj je da pokrenemo građane na akciju. Najgore je što ne postoji kontrola vlasti, a mediji su uspavani u Srbiji. Ministarstva dodeljuju poslove vredne više stotina miliona evra bez raspisanog tendera za javnu nabavku firmama bliskim vasti. Tim novcem se finansiraju i privatne i potrebe stranaka.
 

A partije opozicije?

- Ne daju nam informacije. Ali zato vrlo rado uzmu od nas neku informaciju pa je koriste za skupštinskom govornicom.