Srbi i mitovi: Ubistva među Nemanjićima
Utemeljivač dinastije Nemanjića se silom popeo na presto pobunivši se protiv starijeg brata koga je zbacio s prestola.
Sam Nemanja je jedan od retkih nemanjićkih vladara koji nije nasilno zbačen, ali su se zato njegovi sinovi Stefan i Vukan posvađali zbog prestola.
Dragutin je došao na presto tako što je zbacio i oslepeo oca, dok je Milutin zbog neuspele pobune oslepeo sopstvenog sina Stefana Dečanskog, kojeg je kasnije ubio sin Dušan. Teško da se ijedan nemanjićki vladar popeo na presto mirnim putem i bez spora s rodbinom. Često je u tim sporovima naređivano oslepljivanje poražene strane. Ako se sinovi, očevi i braća nisu ubijali i kopali oči jedni drugima, vladare je smenjivala i ubijala ratoborna vlastela.
Jedino Dušanov sin Uroš nije bio ratoboran i žedan krvi, ali ga je epska poezija proglasila nejakim i nesposobnim ili bebom u kolevci, iako je došao na vlast kao 18-godišnjak, što je u to doba bilo pola prosečnog životnog veka. Vladari su stalno išli ratove vodeći narod u vojne pohode. Ratove je podsticala ratoborna vlastela žedna novih teritorija, pljačke i krvi. Oni koji su odbijali da služe vojsku i oni najsiromašniji često su prihvatali učenje bogumila, verske zajednice koja se iz Bugarske širila po Srbiji.
Bogumili su zagovarali nenasilje, mir i ravnopravnost. Zbog toga su bili žestoko kažnjavani. Spaljivani su na lomači, mučeni, odsecani su im delovi tela, proterivani su iz države, a kuće i imanja su im paljena i oduzimana. Utemeljivač dinastije Nemanjića Stefan Nemanja izvršio je pravi pogrom nad bogumilima koji se nisu branili jer im vera zabranjuje nasilje. Neki bogumili su spas nalazili bežeći u Bosnu, gde vladari i vlastela nisu bili tako krvnički rasploženi prema njima.
Zmajeviti županO Stefanu Nemanji najviše znamo iz narodnih legendi. Nesumnjivo je da je bio velik vladar, osvajač i ratnik, pa nije ni čudo što je za njegovog života neuki narod je verovao da je on Zmajeviti čovek, da se u njega uvukla ala i da je stoga proždrljiv. Za ručak je, tvrdi legenda, jeo pečenog vola, u njemu pečenog ovna, u ovnu pečenu kokoš i u njoj pečeno jaje. Jednom je bio na ručku kod svoga sina svetog Save. Kada je otvorio usta da jede, ala je zinula, a Sava je dograbio i bacio u more. |
Na ovu temu možete pročitati i tekstove:
Srbi i mitovi: Ropstvo zabludama (1)
Srbi i mitovi: Od Kraljevića Marka do Boška Buhe (2)
KRAJ
