Srbi i mitovi: Ropstvo zabludama (1)

Srbi nikako da kažu zbogom mitovima i zabludama, pa i dan-danas mnogi veruju da smo u Kosovskom boju zaradili nebesko carstvo, pa samo još da uzletimo.

Najveći srpski heroj Marko Kraljević zapravo je bio turski vazal i poginuo u Bici na Rovinama 1395, boreći se na strani Turaka protiv vlaškog vojvode Mirče.

Najveći srpski izdajnik Vuk Branković se do smrti borio protiv osmanlija i život okončao u turskoj tamnici, a kneginja Milica je odbila da se bori protiv Turaka.

Mit o zlatnim viljuškama na srpskom srednjovekovnom dvoru citiraju mnoge patriote koji doživljavaju taj podatak kao lični uspeh. U Srbiji se i danas veruje u moć čvrste državničke ruke, u junaštvo koje savremeni svet malo ili nimalo ceni, a uz sve to naši muškarci su najbolji u krevetu, a žene su nam najlepše. Sve ovo je dovoljno za rast nacionalnog ega, kad smo već bez radnih mesta, razvedeni ili bez novog kaputa.

NAJČEŠĆI MITOVI SRBA:

1. Mit o Srbima kao nebeskom narodu
2. Mit o Srbima kao najstarijem narodu
3. Mit o zlatnim viljuškama
4. Kosovski mit
5. Mit o srpskoj važnosti u svetskim okvirima
6. Mit o svetskoj zaveri protiv nas
7. Mit o srpskoj neslozi
8. Mit o srpskom junaštvu
9. Mit o Srbima kao velikim ljubavnicima
10. Mit o večitim neprijateljima i večitim prijateljima Srba

Ratko Božović, sociolog kulture, kaže za "Vesti" da nije problem što verujemo u zablude, već to što su naše zablude lude.
- Vekovima unazad ne umemo da se suočimo s istinom o sebi, da to konačno uradimo, manje bi bilo i zabluda i luda koje odlučuju o našim životima. Komunisti su nas zaludeli govorima o svetloj budućnosti, pa smo tada bolovali od sindroma optimizma. Oči su nam sijale od te nade, utemeljene u zabludama koje su nam servirane. E sad imamo krizu, uočili smo da smo silno propali, pa onda više ne možemo da gajimo sopstveni narcizam. Obuzeo nas je ekstremni pesimizam. A to je dobar izgovor da ne radimo ništa. Samo sedimo i kukamo. Ne grdim ja nas, ja plačem nad nama - kaže Božović.

Mitovi su sastavni deo kulture svih svetskih naroda, međutim, problem nastaje kad se u mitove veruje bez ikakve sumnje.

Kad je reč o mitu o najstarijem narodu, istoričar Radivoje Radić kaže da većina istraživanja pokazuje da su Sloveni na Balkan došli negde krajem šestog i početkom sedmog veka.
- U to vreme na Balkanu su živeli Iliri, Grci, Tračani i druga plemena. Svih tih naroda, izuzimajući Grke, danas više nema. Pošto je mala verovatnoća da jedan narod drugi prima u goste, to znači da smo tada morali da ratujemo. Iako sebe smatramo miroljubivim narodom koji nije osvajački, već se od osvajača brani. Eto razbijanja još jednog mita - objašnjava ovaj istoričar.

NAJČEŠĆI MITOVI HRVATA:

1. Hrvati su bili predvorje hrišćanstva
2. Hrvatska je sportska velesila
4. Hrvati imaju jednu od najvećih dijaspora
5. Hrvati su jedan od najkatoličkijih naroda
6. Hrvati su uvek propadali zbog nesloge
7. Marko Polo je poreklom s Korčule
8. Hrvatska je obala netaknuta
9. Stranci su pokupovali hrvatsku obalu
10. Hrvatska ima istorijske prijatelje i neprijatelje

Srbi su izgleda toliko uporni u svojoj mitomaniji, da su pobudili interesovanje i mnogih svetskih istoričara. Tako Tomas Emert, američki profesor srednjovekovne istorije i stručnjak za kosovski mit, Srbe naziva zatočenicima istorije.

On smatra da su Srbi zatvoreni u svoje mitove, što nije dobro za narodnu budućnost.
- Svaki narod ima verovanja i mitove koje čuva kao deo tradicije, ali je vrlo teško razumeti kosovski mit. Vrlo je nesrećna okolnost za Srbiju i celi region bila činjenica da se obeležavanje 600 godina od Kosovske bitke poklopilo s raspadom Jugoslavije. Taj koren kosovskog mita usađen je negde u svesti srpskog društva, političari su ga zalivali i on je proklijao. Srbi nisu prvi ljudi u svetu koji slave poraz, ali ovo je nešto specifično, naročito što je mit naslonjen na tvrdnju da su Srbi nebeski narod i da je Kosovo srpski Jerusalim. Pravoslavni monasi su u srednjovekovnoj Srbiji bili jedini intelektualci i tada je sve filtrirano kroz crkvu i zato je taj mit dobio specifičan karakter - kaže Emert.

Sve u šta veruješ treba da proveriš. Tako etnolog Radomir Rakić tvrdi da proslava srpske Nove godine nije deo srpske tradicije i kulture. Nova godina počela je da se slavi u između dva rata i to samo u gradovima, u slavu evropeizacije Srbije! Na selu ljudi nisu znali da uopšte postoji kao praznik. Crkvena nova godina je 14. septembra. Proslava srpske Nove godine ustoličila se tek 70-ih godina i to u socijalizmu. Slave je i delovi Švajcarske i Škotske, u znak protesta protiv gregorijanskog kalendara!

Kulturolog Divna Vuksanović smatra da se današnjem vremenu kao posebna mitotvoračka mašinerija pojavljuju se mediji.
- Mediji ne samo da oblikuju, nego i proizvode mitove i zablude. Oni su najpogodnije sredstvo tzv. stordžtelling, to jest pričanja priča u službi marketinga, spinovanja javnog mnjenja i akumulacije kapitala. Ovo se posebno odnosi na medijsku industruju zabave koja je idolatriju pretvorila u osnovnu strategiju svog delovanja, a nasuprot istini, ma kako ona bila definisana.

NAJČEŠĆI MITOVI CRNOGORACA:

1. Mit o sopstvenom značaju
2. Mit o časti i poštenju
3. Mit o crnogorskoj nezavisnosti od Otomanskog carstva
4. Mit o neustrašivim ratnicima
5. Novi Njegoš se neće roditi
6. Crna Gora je pupak sveta, preteča svih civilizacija
7. U Crnoj Gori nema prosjaka
8. Crnogorci ne psuju za razliku od Srba
9. Crnogorac ima čist obraz
10. Crnogorac ne spava sa tuđom ženom

Jači i moćniji uvek koriste mitove i zablude za svoje ciljeve. Oni postaju kratka objašnjenja ili opravdanja političke volje. Tako je 5. oktobra izronio mit o Vojislavu Koštunici, a iznebuha se pojavio nepoznat deo proročanstva Tarabića po kojem se predviđa da će se pojaviti čovek koji u svom prezimenu nosi ime sela odakle je. Oni će povesti Srbiju u raj!

U raj još nismo stigli ni mi, ni Koštunica, ali se pokazalo da sve može lako da se proglasi srpskom tradicijom, jer se ona prenosi samo od uha do uha. Mitovi su kao zli duhovi mnoge prevarili.

U četvrtak - Srbi i mitovi: Od Kraljevića Marka do Boška Buhe (2)