Vojska poboljšava imidž Srbije
Vlada Srbije je odlučna u nastojanju da popravi narušenu sliku srpske vojske u svetu, a osnovna taktika za ostvarenje tog cilja je učestvovanje u međunarodnim mirovnim misijama, piše američka agencija AP.
Srpske trupe su, ne tako davno, bile ozloglašene zbog nacionalizma, agresije i ratnih zločina, a danas žele da budu poznate kao međunarodni čuvari mira, piše AP.
Podsećajući da su srpski vojnici devedesetih godina, za vreme režima Slobodana Miloševića, bombardovali hrvatske i bosanske gradove i podržavali grupe koje su napadale civile, agencija AP dodaje da su mirovnjaci Ujedinjenih nacija bili poslati na Balkan da zaštite ljude od napada pod vođstvom Srba.
Dojučerašnji napadači danas postaju zaštitnici, učestvujući u mirovnim misijama širom sveta, pod okriljem UN.
U istom vojnom centru, na periferiji Beograda, gde su vojnici nekada obučavani za ratove u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, nekoliko desetina lokalnih i stranih instruktora sada trenira vojnike za misije u Čadu, Kipru, Libanu ili Somaliji.
Među instruktorima su i savetnici iz SAD i drugih zemalja članica NATO-a, koji je bombardovao Srbiju 1999. godine, navodi AP.
Nekoliko desetina vojnika iz Srbije u okviru trupa UN služi u Kongu, Čadu, Liberiji, Obali Slonovače, Kipru i Libanu.
Podoficir Aleksandar Beočanin, koji je deo sedmočlane ekipe iz Srbije koji učestvuju u misiji UN na Kipru, nada se da će njihova dela promeniti predstavu koju u svetu imaju o Srbiji.
"Mi smo prvi vojnici iz naše zemlje. Nadamo se da će posle ove misije slika Srbije biti bolja", izjavio je za AP Beočanin, koji sa kolegama patrolira u tampon zoni koja je pod kontrolom UN, a koja razdvaja grčki jug i turski sever ostrva.
"Imamo toliko mnogo iskustva iz rata. Sada želimo mir", rekao je Beočanin.
Osim povećanja već postojećih snaga raspoređenih u inostranstvu, Srbija planira i da se jedan bataljon pridružiti snagama UN u Libanu, gde ta misija nadgleda granicu sa Izraelom poslednje 32 godine.
Planovi o međunarodnim mirovnim misijama inicirani su 2003. godine, u okviru širih reformi vojnih snaga, koje su podrazumevale smanjenje broja vojnika sa skoro 100.000 na 35.000, kao i unapređenje mladih oficira koji su zamenili generale iz vremena Miloševića, piše američka agencija.
Srpska vojska je od tada ostvarila bliske kontakte sa vojnim snagama Velike Britanije, Norveške i SAD.
Britanski analitičar Tim Džuda smatra da je za Srbiju važno da je vide kao "snabdevača bezbednosti, pre nego kao potrošaca bezbednosti".
"Tragedija je što je to, na neki način, povratak u budućnost za Srbiju, jer je jugoslovenska vojska bila prilično veliki snabdevač mirovnih snaga. To je skromi povratak tamo gde je zemlja nekad bila", rekao je Džuda.
Fokus na mirovne misije deo je napora srpskog predsednika Borisa Tadića da poboljša međunarodnu reputaciju Srbije, zaključuje AP.
