Kad dede sviraju rokenrol
Vremešni muzičari nastupaju skoro besplatno kako bi tinejdžeri imali priliku da uživo čuju etno rok.
Vreme kada su se unucima pred spavanje čitale bajke, sudeći prema planovima članova "Krvne grupe" iz Čačka, davno je za nama. Ovi vremešni rokeri odlučili su da nastupaju u gradu na Moravi samo kako bi tinejdžeri imali priliku da čuju rokenrol uživo.
Generacije mladih u Čačku nikada nisu slušale rok svirku uživo. Iz jednostavnog razloga što je u ovom gradu poslednjih godina nastup nekog rok sastava prava retkost. Zbog toga su najstariji po stražu rokeri u gradu, članovi "Krvne grupe", odlučili da stvar ne prepuste slučaju, a naročito muzičkom obrazovanju koje nude komercijalne televizije. Uzeli su svoje instrumente u ruke i obično četvrtkom, kada ostali članovi benda ne sviraju svadbe i druga veselja, nastupaju u klubovima skoro besplatno.
Tinejdžeri odrasli uz Cecu, Janu, Miru, Sneki postali su vatreni obožavaoci etno-roka. Bubnjar Ljubinko Milošević Meho (57) tvrdi da su čačanski tinejdžeri podjednako oduševljeni rokenrolom poput slovenačkih ili nemačkih omladinaca pred kojima su svirali.
"Prosto je neverovatno da ovdašnja omladina osim žurki i retkih nastupa narodnjaka nema gde da se zabavi uz živu rok svirku. U početku ideja je bila da nastupimo u jednom klubu i da vidimo kako će to krenuti, ubrzo se vest pronela čaršijom i naše svirke posećuju tinejdžeri od kojih je većina prvi put rok čuje uživo", kaže Ljubinko Milošević, nekadašnji član Suncokreta, Riblje čorbe i benda Dragoljuba Mihailovića Točka, kome je inače kum.
Posle nekoliko nastupa po čačanskim kafićima primetili su da su u publici ista lica.
"Verujem da su pojedini jedinu živu svirku benda slušali po svadbama i veseljima, to nije ništa neobično imajući u vidu krizu i besparicu. Čačani veoma retko imaju priliku da odu na neki rok koncert. Mi u bendu nismo mogli da se setimo kada je poslednji put bio takav nastup, možda i pre 20 godina", kaže ovaj muzičar sa rokerskim stažom od 40 godina.
Članovi "Krvne grupe" - Aleksandar Čvorović (gitara), Vladimir Kapetanović (klavijature), Točkov sinovac Predrag Mihailović (bas gitara) i Ljubinko Milošević snimili su do sada više autorskih pesama u etno rok aranžmanu. Radio stanice koje emituju program na srpskom jeziku u dijaspori i danas puštaju pesme sa njihovog albuma pomalo neobičnog naziva "Dedovi".
Na naslovnoj strani kompakt diska u modernom muzičkom studiju sede dvojica srpskih seljaka sa šajkačom na glavi u suknenim pantalonama. Jednom je u ruci čutura sa rakijom a drugom su gusle. Meho smatra da je i njihov rok upravo takav, žestok kao domaće piće, a ujedno prožet zvucima tradicionalnog, autentičnog roka, kakav još svira malo bendova u Srbiji.
Članovi ovog benda dele sudbinu svojih kolega, pa iako su zakleti rokeri svoje porodice izdržavaju od svirki na veseljima. Rokeri o tome nerado govore, ali kada atmosfera dođe do usijanja od muzičara se traži da sviraju ćirilicu. Takvih nastupa je mnogo. Meho tvrdi da univerzalni jezik rokenrola ne razumeju samo oni koji ga nisu čuli uživo. Specifičan zvuk etno roka, koji ovaj bend neguje više od 40 godina, oduševio je publiku širom Evrope a najvreliju atmosferu pamte sa nastupa u Sloveniji.
"To je bio period kada se kod nas plata bila tri marke, a o živoj svirci po klubovima ovde niko nije razmišljao. Nastupali smo po klubovima po Sloveniji i to su bile svirke za pamćenje. Stotine mladih klicalo je muzici koja stiže sa prostora Srbije. Zanimljivo je da je u pitanju etno rok koji ima primesa našeg melosa, na šta su oni otkidali".
