Genetska hrana masovni ubica

U Srbiji je zabranjena proizvodnja i prodaja genetski modifikovane hrane, ali novosadsko udruženje Ekopokret upozorava da su se na domaćem tržištu pojavili ovi prehrambeni proizvodi obeleženi znakom piramide i nazivom "kodeks alimentarijus".

Sporna oznaka: "Kodeks alimentarijus" na pakovanju viršli kompanije "Matijević"

Direktor Ekopokreta Nikola Aleksić apeluje na građane da ne kupuju te namirnice, zato što taj znak obeležava hranu proizvedenu po tehnologiji koja je opasna po zdravlje.

- Obeležene namirnice sadrže štetne sastojke koji kod korisnika i njihovih potomaka mogu da izazovu maligna oboljenja, sterilitet, šećernu bolest, atrofiju mozga, impotenciju i još 60 najtežih oboljenja. Beskrupulozni proizvođači su već dobili zeleno svetlo od političara i opisani znak stavili na svoje proizvode. Može se videti, na primer, na pakovanjima viršli u mesarama Matijević - kaže Aleksić za "Vesti".

Samo obične viršle

Milijana Bandić, rukovodilac sektora za marketing Industrije mesa "Matijević", odbacila je optužbe Ekopokreta da ta kompanija prodaje genetski modifikovane viršle.
- Proizvođači hrane od 1. januara 2009. ne mogu da posluju na svetskom i domaćem tržištu, ako nisu po HAČP standardu o bezbednosti hrane. To je ustvari znak koji se nalazi na našim viršlama, a ovom prilikom je pogrešno protumačen. Svaki korak u našoj proizvodnji se kontroliše i to isključuje mogućnost da se bilo kakve štetne materije nađu u hrani koju proizvodimo. O genetski modifikovanoj hrani ovde nema ni govora - tvrdi Milijana Bandić.

Američke vlasti su, navodno, izrazile nezadovoljstvo i zabrinutost srpskim zakonom od juna prošle godine kojim se zabranjuju proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama (GMO). Ironija je da čak i stručnjaci u SAD već godinama upozoravaju američku javnost o opasnostima upotrebe GMO. Tako doktor Džefri Smit otkriva da se u SAD tokom 80-ih zbog ishrane genetski modifikovanom hranom razbolelo oko 10.000 ljudi, a 100 njih je umrlo. Britanski stručnjaci otišli su i dalje, pa je nazivaju Frankenštajnovom hranom.

Amerika je preteći podigla prst, a srpski zvaničnici svesni su da zakon donet u junu 2010. godine može da bude ozbiljna prepreka za prijem zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju. Navodno je iz Beograda stiglo obećanje da će tek usvojeni dokument biti promenjen već tokom jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede tim povodom je u toku jednog dana dalo dve oprečne izjave. U jednoj je demantovana izmena zakona o genetski modifikovanoj hrani, a u drugoj je potvrđeno da se na novom zakonu uveliko radi.

Zakleo se u ekologiju: Saša Dragin

To potvrđuje odobrenje Ministarstva poljoprivrede kompaniji Monsanto, najvećem svetskom proizvođaču genetski modifikovane hrane, da u Srbiji obavlja eksperimente sa genetski modifikovanim kukuruzom na poljima Instituta za kukuruz
Zemun polje i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Kompanija Monsanto u decembru je raspisala konkurs za predstavnike prodaje u našoj zemlji. Direktor Ekopokreta Nikola Aleksić tvrdi da je Monsanto u Srbiji prisutan još od 2007. godine.

- Na poljoprivrednom sajmu 16. maja 2007. godine vlasnik MK komerca Miodrag Kostić potpisao je ugovor sa Monsantom i tako postao njihov predstavnik i distributer. Izjava ministra poljoprivrede Saše Dragina da proizvodnje i uvoza genetski modifikovane hrane i semena neće biti dok je on na funkciji, predstavlja bezočnu laž - kaže Aleksić, a Kostićeva kompanija demantovala je da je predmet navedenog ugovora genetski modifikovano seme, uz tvrdnju da je reč o običnom hibridnom semenu.

Nadgrobni spomenik zdravlju

Direktor Ekopokreta Nikola Aleksić kaže da "kodeks alimentarijus" predstavlja nadgrobni spomenik zdravlju. On objašnjava da taj simbol označava odredbe po kojima je obavezno korišćenje veštačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika u proizvodnji svih vrsta mesa za ljudsku ishranu, što će imati nesagledive posledice po zdravlje sadašnjih i budućih generacija.
- Sve vrste namirnica po odredbama "kodeks alimentarijusa" moraju da budu zračene da bi duže trajale, a ne postoje bezbedne doze zračenja za ljudsko zdravlje.
U poljoprivrednoj proizvodnji "kodeks alimentarijusa" obaveza je da se upotrebljava jedino genetski modifikovano seme. Njive na kojima se samo jednom zaseje takvo seme upropaštene su, jer na njima više ne može da se seje obično seme. Osim toga, od 12 zabranjenih herbicida na listu dozvoljenih jedinjenja vraća sedam. To su DDT, lindan, malation i drugi otrovi. Umreće tri milijarde ljudi. Milijarda od neposredne primene odredbi "kodeks alimentarijusa", a dve milijarde od posledica pothranjenosti i neizlečivih bolesti, a sve u cilju smanjenja ljudske populacije na, za njih, prihvatljivu jednu milijardu - kaže Nikola Aleksić, direktor Ekopokreta.

Propisi zbunjuju kupce

Za stanovnike Nemačke, koji kupuju namirnice u prodavnicama, podrazumeva se da je genetski izmenjena hrana jasno i nedvosmisleno obeležena kako bi je potrošači uočili i razlikovali od ostalih proizvoda.

Radi boljeg izgleda, većih prinosa, otpornosti prema štetočinama, biljke se tretiraju virusima i bakterijama koje menjaju njihovu genetsku strukturu. Kakve to posledice ima za ljude i životinje još nije dovoljno istraženo, ali se smatra da ljudi poslednjih 10 do 15 godina konzumiraju genetski izmenjenu hranu.

Propisi nisu uvek jasni, posebno kad je reč o gotovim proizvodima koji se sastoje iz nekoliko namirnica, ili o nezapakovanoj hrani i jelima u kantinama i restoranima. Tako je obavezno da se na etiketama genetski modifikovane hrane označi njihovo poreklo. Na pakovanju mora jasno da piše "genetski izmenjeno", a restorane nalepnicu sa istim upozorenjem moraju da imaju na meniju.

Postoje i propisi koji navode da proizvođač nije dužan da ovakve oznake stavi na svoje proizvode. Tako je, na primer, u slučaju mleka, mesa i jaja poteklih od životinja koje su jele genetski modifikovanu stočnu hranu. Po pravilu, proizvodi koji sadrže izmenjene organizme u količini manjoj od 0,9 procenata ne moraju da budu posebno obeleženi.