Srećna Srpska nova godina!
Pravoslavni narodi koji poštuju bogoslužbeni julijanski kalendar u noći između 13. i 14. januara proslavili su početak nove 2011. godine, koja se u našem narodu naziva Srpska nova godina ili Mali Božić.
Redakcija portala Vesti-online.com tim povodom želi vam puno zdravlja, sreće i radosti, bez obzira što Novu godinu kao pravoslavci slavimo po kalendaru rimskog cara Julija Cezara, i bez obzira što je veliki Srbin, veliki naučnik, čovek priznat širom sveta više nego u Srbiji - Milutin Milanković - napravio tačno 335,9375 puta tačniji kalendar od Cezara (ej, skoro 336 puta!!!) i to potpuno u skladu sa odlukama Prvog vaseljenskog sabora, što nikada nikome nije pošlo za rukom.
Ako ne znate koliko je to 336 puta tačnije, bolje ili više - pretpostavite da vam je srpska plata 350 evra (36.854 dinara), e pa to tačnije, bolje ili više iznosi 117.600 evra!!! mesečno (preko 12 miliona dinara i "sića" od 383.000 dinara preko toga za mesec dana).
Mali istorijat novogodišnjih slaganja i neslaganja
Da jedna godina ima 365 dana prvi su ustanovili stari Egipćani, i to na osnovu ciklusa izlivanja reke Nil. Ovakav način računanja vremena prihvatio je rimski car Julije Cezar (po kome je kalendar i dobio ime - “julijanski“), čime ga je usvojilo veliko Rimsko carstvo. Tako je Nova godina, umesto u martu, kako je do tada važilo, otpočinjala 1. septembra, kako je bilo sve do osamnaestog veka, kada je taj datum pomeren za prvi januar.
Kašnjenje za jedan dan
U praksi se ispostavilo da julijanski kalendar ima jednu veliku netačnost. Tokom godina uočeno je da kalendar zaostaje za stvarnošću ravnodnevice zbog toga što tropska godina ne traje 365 dana i šest sati, već nekoliko minuta i sekundi manje, što za 128 godina iznosi - ceo jedan dan.
Navedena netačnost uočena je u Pravoslavnoj crkvi, te je odatle i potekla inicijativa za njegovom revizijom i ispravkom. Papa Gregorije (po kome novonastali “gregorijanski“ kalendar i dobija naziv) određuje posebnu komisiju sastavljenu od stručnjaka sa naredbom da sastave kalendar koji će nastalu vremensku razliku (od čitavih deset godina) ukloniti, a smanjenjem broja prestupnih godina učiniti da razlika od jednog dana nastane posle 3.300 godina.
Problem - proslavljanje Vaskrsa
Na samom početku Pravoslavna crkva nije prihvatila gregorijanski kalendar i zbog starog nerešenog problema - neusklađenog proslavljanja Vaskrsa. Po ovom novom kalendaru Vaskrs može da se slavi i pre ravnodnevice, zajedno sa jevrejskom Pashom, što je kanonskim propisima zabranjeno, a samim tim za pravoslavlje neprihvatljivo.
Stoga se početkom 20. veka, 1902. godine carigradski patrijarh Joakim Treći obratio poslanicom svim autokefalnim crkvama da se po pitanju kalendara međusobno dogovore i objasne, ali je usled bojazni da vernici pogrešno ne protumače moguće promene u kalendaru ovo pitanje odloženo.
Milutin Milanković - Srbin koga svi znaju bolje nego mi
Na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine doneta je odluka o izradi “savršenog“, novog kalendara koji bi bio tačniji od julijanskog i gregorijanskog i koji bi prihvatile sve pravoslavne crkve. Verovali ili ne, taj zadatak je poveren našem slavnom naučniku, profesoru nebeske mehanike Beogradskog univerziteta Milutinu Milankoviću.
ON JE TAKAV KALENDAR I NAPRAVIO. I dok je julijanski kalendar kasnio za jedan dan svakih 128 godina, gregorijanski na 3.300 godina, Milankovićev bi zakasnio za jedan dan tek posle - 43.000 godina! Taj kalendar, naime, potpuno osigurava propis zajedničkog praznovanja novozavetne Pashe svih pravoslavaca prema odluci Prvog vaseljenskog sabora - posle prolećne ravnodnevice, posle punog meseca i u nedeljni dan. Ovaj kalendar važio je sve do 1923. godine.
