Pola litre čorbe za gladna usta
Jozefina Kadilnik ima 83 godine, nema muža, decu ni prijatelje, po reč dve prozbori samo sa poštanskim šalterskim radnicima kada izmiruje račune za struju, telefon i grejanje.
Uredno, svakog meseca od svojih 11.000 dinara penzije. Državi ne duguje ništa, ali je svom stomaku dužna svakog dana. Za hranu ne ostane ni dinar.
Punih 20 godina izjutra Jozefina uzima svoju limenu kanticu i obuče stari, ali očuvani kaput, istrošene, ali uglačane cipele, i laganim staračkim hodom krene u beogradsku Solunsku ulicu po besplatnu kutlaču ili dve toplog jela. To što joj Slavka Bojović, kuvarica u ovoj narodnoj kuhinji uspe u kanticu, jedini je Jozefinin obrok. Ali nije ljuta, ni na život, ni na državu...
''Što da budem ljuta na državu? Pa svaki dan mi da da jedem, i to kuvano. Glad, i to velika, naterala me da dođem ovde. Da nije države, možda bi dosad crkla od gladi, k'o uboga životinja'', sleže ramenima Jozefina.
U Srbiji ima oko 700.000 siromašnih. Ovo su pokazali preliminarni podaci ankete o potrošnji domaćinstava, koju je uradio Republički zavod za statistiku, za prvu polovinu ove godine. Tako, čak 9,2 odsto Srba nema dovoljno novca da se prehrani i kupi ostale potrepštine. Još strašniji su podaci nevladine organizacije "Banka hrane" koji kažu da je gladan svaki peti stanovnik Srbije.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 29.11.)
