"U Prištini je bezbedno govoriti srpski"
Polaznicima “Škole mladih lidera” iz Prištine konačno se ispunila želja da posete Beograd, zahvaljujući Inicijativi mladih za ljudska prava. Studentima nije bilo teško ni da na minus pet iz zavejane Prištine krenu na put ka srpskoj prestonici i zadovolje svoju znatiželju o ludom noćnom životu Beograda o kome su, kako kažu, toliko puta slušali.
Iako su prevalili dug put, 25 studenata iz Prištine je u Beograd stiglo uzbuđeno i nasmejano, sa spiskovima raznih ustanova, restorana i kafića koje žele da posete.
Njihov prvi susret sa srpskom prestonicom omogućila je Inicijativa mladih za ljudska prava, koja svake godine organizuje uzajamne posete mladih iz Beograda i Prištine.
U Prištini je bezbedno govoriti srpski
Dok šetamo Knez Mihailovom ulicom, na mlade iz Prištine koji se glasno smeju i dovikuju na albanskom, niko od prolaznika se ne osvrće. "Isto je i u Prištini. Kad idem na fakultet, često na semaforu, u autobusu, trafici gde kupujem novine, čujem ljude kako pričaju na srpskom. Zaista se niko ne obazire na to", ističe Elisa Hodža. |
"Ove posete organizuju se u okviru različitih projekata, najčešće u okviru Viziting programa, u kojem je od 2003. godine učestvovalo više od 2.000 mladih ljudi, kojima je to bio prvi susret sa Beogradom ili Prištinom. Za vreme trodnevnog boravka u Beogradu, naši gosti iz Prištine posetiće Skupštinu Srbije, političke partije, fakultete, redakcije, ustanove kulture i, naravno, beogradske kafiće i diskoteke koje s nestrpljenjem čekaju da obiđu", kažu u ovoj organizaciji.
Posetioce je, kako pričaju, najviše razočaralo to što će zbog zime propustiti “provod na otvorenom” na beogradskim splavovima, ali ne odustaju od šetnje pored reka. Pojedini su pitali i gde može da se pojede turšija, koju su probali kod srpskih prijatelja na Kosmetu.
"Beograd je tako lep grad i, čini mi se, udoban za život. Osećam se slobodno ovde. Ima puno toga da se vidi, jedino me plaši da za tri dana neću stići dovoljno da obiđem", priča Elisa Hodža, apsolventkinja Fakulteta političkih nauka u Prištini.
Najveća predrasuda koju je čula pre dolaska je da u Beogradu postoji velika netrpeljivost prema Albancima.
"Beograđani su gostoprimljivi i zato bih volela da i mi vas ugostimo u Prištini. Priče o mržnji šire ljudi kojima politički život utiče na rasuđivanje. Ni mladi u Prištini tako ne razmišljaju. Imam drugarice Srpkinje, ali ne vidim zašto bi to bilo važno, one su moje drugarice", kaže Elisa.
Sa njom se odmah složio i kolega sa studija prava u Prištini, Artan Murati (21), koji čak ističe da je društvena klima Beograda i Prištine veoma slična, a dobrih i loših ljudi, kaže, ima svuda.
"Imam puno drugova iz Kosovog Polja. Svake nedelje okupljamo se da igramo fudbal. Netrpeljivosti možda ima u manjim mestima, ali u Prištini ne. Vidim da je tako i u Beogradu", priča Artan i dodaje i da zna da nabroji sve igrače fudbalske reprezentacije Srbije.
Mlade studente oduševilo je kako žive njihovi vršnjaci u Beogradu jer, kako kažu, “imaju pregršt mogućnosti za dobar provod, od šetnje Kalemegdanom, do modernih noćnih klubova punih ljudi”.
Ono što je njima olakšalo provod je isti standard, pa im noću nije bilo potrebno više novca nego u Prištini. "Dođite u Prištinu da se uverite da nema velike razlike. I kod nas su pivo i pljeskavica dva evra, a kafići i diskoteke takođe rade do jutra. Jedino nemamo “Mekdonalds”, ali preživećete i bez toga", uz osmeh poručuje Lisa.
