Amerika Srbima otela decu!?

Vuk i Verica Nastić, Srbi koji sa dvoje dece žive u Staktonu (Kalifornija), zauvek će zapamtiti 6. jun ove godine, kada su im iz kuće u kojoj žive policajci i predstavnici CPA (Agencija za zaštitu dece) odveli sina Damjana (8) i ćerku Nastasiju (5).

Od tada za ovu porodicu nastaje hod po mukama, kome se kraj ne nazire

Bitka za povratak dece: Vuk Nastić sa ćerkom Nastasijom i Damjanom

 

Počelo je nekoliko nedelja pre tog datuma, kad je Vuk Nastić, ekonomski analitičar jedne američke kompanije, odneo na popravku svoj poslovni laptop u kome su bile pohranjene i njegove lične i porodične fotografije i video zapisi.

Naime, zbog kvara na memoriji ličnog kompjutera, mnogo ranije dobio je odobrenje IT odeljenja u firmi u kojoj je radio da više od 2.000 privatnih fotografija i neke video klipove čuva na svom službenom kompjuteru. Nije ni sanjao da će sve to zajedno u jednom momentu zauvek uništiti njegov i život njegove porodice.
 

Otkaz, pa hapšenje

- Samo nekoliko dana posle davanja kompjutera na popravku saopšteno mi je da sam dobio otkaz zbog zloupotrebe dobra kompanije i nepoštovanja tehničkih propisa uz tvrdnju da sam nedopušteno stavio privatne fajlove na laptop, iako sam za to imao urednu dozvolu IT odeljenja. Moje kolege su me izbegavale, a šefovi nisu davali nikakva dodatna objašnjenja - priča za "Vesti" Vuk Nastić.
 

Odrekla se karijere radi dece: Majka Verica sa Nastasijom

- Pravi razlog za otkaz i celu ujdurmu saznali smo tri nedelje kasnije, 8. juna.

Tada su u našu kuću upali bahati policajci, stavili meni i supruzi Verici lisice na ruke, odveli nas u zatvor, decu smestili u prihvatilište, a kasnije u hraniteljsku porodicu, iako je moja majka bila tada kod nas i mogla o njima da brine - kaže očajni Vuk Nastić.
 

Šta se, zapravo, desilo? Neko je iz kompanije, radeći na popravci laptopa, video fotografije nage dece Vuka Nastića, kojih je bilo 25 (od više od 2.000 slika), a koje je igrajući se s fotoaparatom uradio Vukov sin Damjan (8).

Odmah je obaveštena Agencija za zaštitu dece, a Vuku i Verici na teret se stavljaju tri tačke optužnice - nepropisna briga o deci, emotivna zloupotreba i rizik od seksualnog zlostavljanja.
 

Posle šest dana Nastići su uz kauciju pušteni iz zatvora.

Pravna bitka

Očajni roditelji krenuli su u dokazivanje činjenica. Angažovali su advokata verujući da će američka pravda biti na njihovoj strani.
 

- Deca su odmah dala izjavu, od koje nijednom kasnije nisu odustala, a to je da je Damjan sam slikao, igrajući se. To se vidi i po kvalitetu snimaka, u to nema nikakve sumnje. Tako su 1. septembra naši i advokati Agencije sklopili nagodbu, uz koju mi pristajemo da priznamo da smo krivi po prvoj tački optužnice - koja kaže da smo nepropisno brinuli o deci - a da se druge dve tačke eliminišu.
 

Nažalost, u isto vreme, zamenik tamošnjeg šerifa nastavlja svoju "istragu", čak su angažovali i forenzičara, koji je tvrdio da te fotografije nije mogao da uradi Damjan.

Tada su krenule i seanse sa psiholozima, u kojima nastoje da sa nama razgovaraju o kulturološkoj asimilaciji.
 

- Mi smo izabrali kliničkog psihologa Aleksandru Drecun zbog srpskog jezika. Odugovlačili su i sa time, i prvu terapiju preko Skajpa sa njom obezbedili su nam tek 21. septembra.

Međutim, ona nije dala izjavu o razgovorima koje je sa nama imala, iako je obećala da će to učiniti posle prve terapije - priča Nastić i napominje da je na novom ročištu, 1. oktobra, Agencija tvrdila "da ni posle terapija nije bilo nikakvog pomaka".
 

U međuvremenu, iz kompjutera su izvukli još 45 fotografija "nepropisne sadržine", iako svi znamo da takve fotografije svako od nas ima u svojim foto-albumima. Kad bih samo mogao da vratim vreme unazad, nikad ne bih detetu dao fotoaparat u ruke, ali zar sam mogao pomisliti do čega će to dovesti.

Ni činjenica da sam dobrovoljno dao svoj laptop na popravku nije pomogla u toj istrazi, koju i dalje vode i kojom teže da mi na vrat stave seksualnu zloupotrebu sopstvene dece - ogorčen je Vuk Nastić, koji sa suprugom Vericom ne odustaje od borbe za vraćanje Damjana i Nastasije.

Damjana i Nastasiju dali Meksikancima

Deca već šest meseci ne govore srpski jezik. Smeštena su u meksičku hraniteljsku porodicu bez dece. U početku su ih roditelji viđali dva puta nedeljno, na jednosatnim susretima, uz nadzor, i tada su smeli da govore samo na engleskom. Svaki susret je bio više nego emotivan, a najveća briga roditelja su traume i posledice koje će čitav događaj ostaviti na decu. Zdravlje dece je narušeno, a kod lekara ih vode tek posle brojnih insistiranja roditelja.

Od devojčice "izvukli" izjavu

Tokom proteklih meseci, istražitelji su napravili video zapis sa malom Nastasijom (5) u kome su sugestivnim pitanjima, na podmukao način, uspeli da od devojčice dobiju izjavu da ju je otac - pipkao. Video zapis je dostavljen advokatima, a na osnovu njega održano je vanredno suđenje.

- Očajan sam, video zapis mi je pokazao advokat i tu je očigledno da su moju kćerku navodili na iskaze koje su od nje želeli da dobiju. Pa ja sam svoje dete kupao, umivao, naravno da sam je dodirivao po celom telu, radeći sve to. U prošli utorak je trebalo da dobijemo decu nazad! Umesto toga, meni su sada zabranili da ih viđam - ogorčen je Vuk.
 

Konzul Nikitović: Ovo je kidnapovanje

Advokatu Albertu Eliusu porodica Nastić do sada je dala 15.000 dolara, ali bez ikakvog efekta i rezultata. Advokat je taj novac za tri meseca potrošio (satnica je 300 dolara) i sada od porodice traži još para.

Ne daju im da govore srpski: Nastasija i Damjan Nastić

Vuk Nastić ne radi, niti uz ovakav sudski proces može bilo gde da dobije posao, a porodici preti finansijski krah i gubitak krova nad glavom. Iznad svega strašna agonija i traume se nastavljaju.

Tužioci prete novim dokazima za sve tačke optužbe, iako ih nikada nisu prezentirali, ceo sistem pokazuje svoju strašnu, neljudsku stranu, u kojoj se suštinski ne brine ni o deci, ni o porodici, već o krutom poštovanju propisa i jednostranom tumačenju dokaza.
 

- Posle šest meseci, ja ovo sada vidim kao kidnapovanje dece porodice Nastić, jer nema baš nikakvih razloga da se deca ne vrate porodici.

Ovo je jedan od najtežih slučajeva sa kojima sam se u svom poslu susreo i emotivno ga veoma teško doživljavam - kaže u izjavi za "Vesti" generalni konzul Srbije Desko Nikitović.
 

Porodica Nastić je sa konzulom ponekad u kontaktu i nekoliko puta dnevno jer u Americi nemaju ni rođake ni familiju, pa im je to jedina nada i važna podrška.
 

- Od prvog dana za naš problem se zainteresovao naš generalni konzul Srbije Desko Nikitović, koji je učinio sve i uložio maksimalne napore da nam pomogne.

Imao je kontakte sa njihovim advokatima, koji su davali lažna obećanja da će se sve uskoro završiti i da ćemo ponovo biti sa decom - kaže Vuk Nastić.