Domovi srpske nekulture
Za vreme komunizma su domovi kulture bili ponos gotovo svakog sela u Srbiji i mesta za okupljanje seoske omladine. Pošto se o njima godinama niko nije brinuo, danas su oni u veoma jadnom stanju, a samo u rudničko-takovskom kraju urušeno ih je na desetine.
Gotovo da nema sela u Srbiji u kojima nisu svojevremeno, uglavnom između pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, građeni megalomanski seoski domovi kulture. U to vreme to su bili svojevrsni spomenici ondašnje vlasti za uspešno izvedenu revoluciju i glorifikacija pobede nad spoljnim i unutrašnjim neprijateljima, a građeni su pod firmom da omladini omogući kulturno uzdizanje.
Nekoliko godina nakon gradnje domova kulture, prema rečima Jovana Tomovića (78), višedecenijskog direktora PIK-a "Takovo" i čoveka koji se dobro seća vremena izgradnje domova, oni su u potpunosti ispunjavali svoju funkciju jer su stvarno bili mesto društvenog i kulturnog života svakog sela.
Međutim, usledio je politički zaokret države, čuvena industrijalizacija koja je bukvalno opustošila sela, a domovi kulture ostavljeni su na milost i nemilost zubu vremena. Jedan od najočiglednijih primera propadanja seoskih domova je u selu Teočin koje se nalazi nedaleko od Ravne gore, a takvih je primera u Srbiji mnogo.
- Dom kulture u našem selu, uostalom kao i u svim drugim selima, građen je "dobrovoljnim kulukom". Jednostavno, 1950. godine stigla je partijska direktiva da se dom gradi, a takav oblik rada bio je poznat kao kuluk. Priča se da je neki partijski aktivista u kožnom kaputu došao u selo i štapom u prašini iscrtao plan budućeg doma čime je, zapravo, označio početak radova na izgradnji.
Nema novca za popravku
Od svih domova kulture u rudničko-takovskom kraju u pristojnom su stanju i u funkciji kulture jedino domovi u Pranjanima, na Rudniku, u Gornjim Branetićima i u Brđanima, a sve ostale domove, a ima ih još oko dvadesetak, verovatno čeka sudbina doma kulture u Teočinu.
Slična sudbina čeka i domove kulture širom Srbije. |
Svakoj kući, u zavisnosti od imovnog stanja, broja članova, pomalo i prema političkoj prošlosti, određeno je koliko će dati nadnica u radnoj snazi, u radu sa volovima, koliko će koja kuća pripremiti cigle, a u pojedinim slučajevima ljudi u kožnim mantilima određivao je domaćinu koje stablo da poseče i da dovuče do gradilišta - kaže Đuro Borković, predsednik Mesne zajednice Teočin.
Posle nekoliko godina, dom je završen i narednih nekoliko godina bio je mesto okupljanja meštana, ali nedugo potom dom su koristila i neka preduzeća za svoje potrebe. Zatim je potpuno opusteo, a sada je urušen.
- Kako je dom načisto propao, a i izgrađen je na privatnom imanju Miloša Kovačevića, naredne godine ćemo raščistiti teren i na taj način ćemo se osloboditi ostataka građevine koja je ruglo za selo.
Mada, i tu ima problema jer niko iz sela ne želi da ruši nešto što je kulukom napravljeno i prema domu se odnose kao prema seoskom zapisu - objašnjava Đuro Brković, predsednik MZ Teočin.
Jedno od preduzeća koje je dugo godina koristilo seoske domove za svoje potrebe bio je i PIK "Takovo", ali prema rečima Jovana Tomovića, tadašnjeg direktora ovog privrednog giganta, seoski domovi kulture su građeni sredstvima meštana i oni moraju biti njihovo vlasništvo.
- Baš iz ovog razloga dok sam bio direktor, do 1982. godine, nisam dozvoljavao da se domovi kulture uknjiže kao vlasništvo PIK-a "Takovo" jer to ne bi bilo pošteno, a kako je to urađeno kasnije, stvarno mi nije jasno - ističe Tomović.
Drašković ih prodaje
|
