Jajce pogubno za Srbe

Od Drugog zasedanja Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, 29. novembra 1943. godine u Jajcu, prošlo je 67 godina, ali se duh Avnoja otelotvorio u raspadu Jugoslavije, i to po granicama koje su tada zacrtali komunisti. U razgovoru za "Vesti", istoričar mlađe generacije Srđan Cvetković otkriva kako je zasedanje u Jajcu prošlo bez srpske delegacije i zašto Srbi ne treba s nostalgijom da se prisećaju 29. novembra.

Srđan Cvetković

- Na časovima istorije nama đacima je tada odgovarano da srpska delegacija nije došla u Jajce zbog snega. Tako se desilo da kada se rešavalo jedno od najozbiljnijih pitanja, pitanja teritorije i nacije nije bila prisutna srpska delegacija. Zapravo, srpska komunistička partija u vreme Drugog zasedanja Avnoja nije ni postojala. Postojala je Komunistička partija Jugoslavije i u okviru decentralizacije partije, započete pre Drugog svetskog rata, bile su formirane Komunističke partije Slovenije i Hrvatske. Komunistička partija Srbije osnovana tek maja 1945. godine - kaže Cvetković.

Da li je Avnoj bio temelj budućeg raspada SFRJ jer su avnojevske granice kasnije uzete kao neprikosnovene?

- AVNOJ je u suštini početak njenih problema koji će eskalirati devedesetih. Te granice, ustanovljene u Jajcu, nisu bile dosledno skrojene ni po jednom načelu, ni po etničkom, ni po istorijskom, a naravno nisu zacrtane ni po demokratskom principu. To je bila partizanska skupština, skupština jedne od zaraćenih strana, nedemokratska i nelegitimna. Administrativno, na brzu ruku skrojena je karta Jugoslavije, pogubna je za srpski narod. Te unutrašnje, avnojevske granice su posle priznate i od međunarodne zajednice i u administrativnom i ideološkom smislu, one su bile jedan od uzroka, naravno ne jedini, potonjeg rata i raspada države devedesetih godina prošlog veka.

Zašto su samo Srbiji tada ustanovljene dve oblasti, Kosovska i Vojvođanska, koje će vremenom postati pokrajine?

- Objašnjenje je bilo zbog etničkog načela. Kosovska oblast zbog brojnih Albanaca, dok je Vojvodina bila nacionalno heterogena. Moša Pijade je predlagao da se po istom principu uvedu oblasti i Hrvatskoj, gde je bilo područja sa homogenim srpskim stanovništvom, a bilo je predloga i da se problem BiH reši podelom. Ti predlozi nisu prošli. Pitanje je zašto Srbi koji su bili deo prisutnih delegacija nisu bili za definisanje oblasti u, recimo, Hrvatskoj. Bez namere da ih pravdam, verovatno zbog toga što su morali da dokazuju svoje jugoslovenstvo, jer je srpski narod u ondašnjoj Jugoslaviji bio etiketiran kao hegemonistički.

Zašto se srpski komunisti kasnije, posle rata, nisu bunili zbog tako ustrojenih granica?

- Posle rata kada su komunisti zaveli vlast, nije bilo dozvoljeno da se komentarišu odluke Avnoja. Profesor Mihajlo Đurić je 1971., u jednoj raspravi na Pravnom fakultetu postavio pitanje avnojevskih granica. I zbog toga je osuđen na dve godine zatvora. Zbog podređene pozicije Srbije bilo je revolta čak i kod nekih komunističkih kadrova, poput Draže Markovića i Petra Stambolića koji su 1977. napisali Plavu knjigu kao vid protesta zbog onoga što je bilo nametnuto samo Srbiji.