Nemaju gde, pa žive u zatvoru
U Okružnom zatvoru u Beogradu živi 200 ljudi, koji nisu optuženi ili osuđeni ni za jedno krivično delo! Među zatvorskim zidinama i robijašima svih fela, u Bačvanskoj 14, decenijama živi 65 porodica, čiji članovi rade ili su zaradili penziju u tom zatvoru.
Otkako je šezdesetih godina prošlog veka taj deo zatvora pretvoren u nužni stambeni prostor za zaposlene u CZ-u, u njemu su stasale mnoge generacije, a najmlađi stanovnici imaju svega nekoliko meseci.
Neki od stanova u zgradi gledaju pravo na zatvorske ćelije, a neke od njih deli samo nekoliko metara. U takvom stanu živi Jagoda Zec (81), čiji prozori direktno gledaju na robijaše u ćelijama.
"Kad god pogledam kroz prozor, vidim robijaše. Šetaju se dole kod garaže i peru automobile. Otkad su izgradili sims na ulazima u garažu, plašim se da se neko od njih ne popne i uskoči mi u stan. Vidim ih kako se presvlače u svojim ćelijama i svašta rade", kaže Jagoda i priseća se kakve sve neugodnosti prati "zatvorski život".
"Slavili smo jednom ćerkin rođendan i usred proslave neki robijaši su počeli da viču i dobacuju, čak su gađali naš prozor. Uplašili smo se, ali su odmah intervenisali čuvari. Smeta mi buka automobila koje parkiraju u garaži pod prozorom i dim koji mi ulazi u stan, ali nemam kuda. Zato ćutim i trpim", žali se Jagoda.
Vlasnik najmanjeg stana u zgradi je penzioner Zoran Bojčić. On sa ženom Nadom već 35 godina živi u stanu od 22 kvadrata.
"Donedavno mi je u sobi stajao i krevet na sprat, gde su spavali sin i ćerka. Znate, ja sam dvoje studenata iškolovao u ovom stanu", ponosno tvrdi Zoran i dodaje da mu je još čudno da živi u zatvoru posle toliko godina ulaganja u stambeni fond i da sluša razna obećanja da će njegovo stambeno pitanje biti rešeno.
U malenoj trpezariji, kao i u svim stanovima na tom spratu, prozori su podignuti dva i po metra od poda. Ako želite da pogledate kroz prozor morate da se popnete na merdevine.
"Pre nekoliko godina sam zamenio one stare zatvorske prozore nekim novijim, ali još ne možemo da pogledamo napolje", kaže Zoran.
U jednom stanu žive i po četiri generacije, a u sedam stanova su porodice s unučićima. Ovakva situacija je i u stanu penzionisanog radnika zatvorske bolnice Milovana Blagojevića, koji živi u 37 kvadrata.
"Žena i ja smo radili u zatvoru i ukupno imamo 71 godinu radnog staža. Sada nas je šestoro, a i sedmi član je na putu. Poštenim radom i zalaganjem ništa nisam dobio od ove države i čemu posle ja da učim svoje unuke", pita se Milovan.
Iako je većina stanara adaptirala i sredila svoje stanove, zgrada i njene zajedničke prostorije su u lošem stanju. Zgrada je puna vlage, a svuda se širi smrad memle i kanalizacije. Kažu da na nekim spratovima na jedno kupatilo ide i po više stanova. Stariji stanari ove zgrade su plaćali doprinose kako bi rešili svoje stambeno pitanje, što se decenijama nije dogodilo. Plaše se će završiti na ulici, zbog čega su se obratili nadležnim institucijama, iz kojih im je odgovoreno da nisu nadležni za njihov slučaj.
Svu decu koja žive u zgradi u Bačvanskoj 14 u okolnim školama koje pohađaju druga deca nazivaju zatvorskom decom ili zatvorčićima. "Taj naziv postoji odavno i ne smeta našoj deci. Nezgodno je kad dete treba da dovede druga ili drugaricu", kaže Bojčić.
Onoga čega se najviše plaše stanari Bačvanske 14 je najavljeno premeštanje Okružnog zatvora. Iako je pominjana lokacija u Bubanj potoku, premeštaja neće biti u narednih nekoliko godina zbog nedostatka finansijskih sredstava.
