Država odgovorna za bacanje suzavca na studente 1991.
Posle 19 i po godina od "plišane revolucije" Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je presudio da je Republika Srbija odgovorna za napad na studente u noći između 10. i 11. marta 1991. godine, jer su tada pripadnici policije suprotno pravilima službe ispalili suzavac na studente okupljene na Brankovom mostu.
U odluci koja je objavljena na sajtu suda, navodi se da je Republika Srbija obavezna da jednom od tadašnjih studenata, čije ime nije navedeno, na ime naknade nematerijalne štete mora da isplati 630.000 dinara, jer ga je tom prilikom pogodio metak u kome se nalazio suzavac.
Apelacioni sud je posle većanja 14. oktobra 2010. godine, doneo pravosnažnu presudu kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Republike Srbije i potvrdio prvostepenu odluku nekadašnjeg Drugog opštinskog suda u Beogradu od 11. juna 2008. godine kojom je tužiocu dosuđen pomenuti iznos.
Sud je utvrdio da je u noći između 10. i 11. marta 1991. godine došlo do spontanog okupljanja studenata koje nije bilo zabranjeno i to pre svega u Studentskom gradu, odakle su studenti krenuli prema centru, a povređeni student im se pridružio na početku Brankovog mosta.
Povređeni, kao i ostali studenti, nisu imali nikakvo oružje, niti bilo kakve rekvizite. Nisu bili nasilni i agresivni, niti su dali bilo kakvog povoda da policajci koji su se nalazili ispred i oko Brankovog mosta preduzmu mere prinude, ocenio je sud.
Tom prilikom došlo je do sukoba studenata sa kordonom policije i demonstranta je pogodio metak u kome se nalazio suzavac. Usled udarca metka njemu je potekla krv i pale su mu naočare.
Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da organi tužene Republike Srbije, prilikom upotrebe suzavca nisu postupili u skladu sa Pravilnikom o načinu vršenja poslova službe javne bezbednosti.
Policija nije postupala ni u skladu sa internim aktom iz 1986. godine, kojim je bliže uređen način upotrebe hemijskih sredstava, a kojim je predviđeno da se prilikom njihovog izbacivanja iz gasnog oružja mora voditi računa da se projektili i gasne bombe ne ispaljuju pravo u linijsku masu, već ispod nje ili u određenom luku, kao i iza mase, kako u konkretnom slučaju nije postupljeno.
Republika se ne može osloboditi odgovornosti zato što je starešina policije tom prilikom smatrao da se podrazumeva kako treba ispaljivati suzavac u datoj situaciji, navodi se u obrazloženju odluke Apelacionog suda.
Studenti su rešili da, kao odgovor na tenkove u centru Beograda 9. marta, dan kasnije krenu iz Studentskog grada, ali ih je na Brankovom mostu sačekala policija, bacila suzavac i nekoliko njih pretukla.
Pokojni Zoran Đinđić je pregovarao sa policijom koja je grupu od 5.000 studenata pustila da se pridruži demonstrantima-studentima kod Terazijske česme.
Demonstracije kod Terazijske česme vodili su student Žarko Jokanović i glumac Branislav Lačić koji je sve vreme pričao o mirnoj, plišanoj revoluciji, držeći veliku lutku pande, te je ovaj deo protesta ostao upamćen kao srpska plišana revolucija.
Zbog toga što Radio televizija Srbije nije želela da objavi demanti Srpskog pokreta obnove, lider te stranke Vuk Drašković zakazao je miting srpske opozicije na Trgu Republike za 9. mart, a glavni zahtev je bila ostavka direktora i četiri urednika državne televizije.
Sa terase Narodnog pozorišta okupljenim građanima su se obratili lideri opozicije kao i ličnosti iz kulture, a policija na konjima pokušala je da rastera demonstrante.
Kasnije je intervenisala vodenim topovima, tukla demonstrante, a dvoje ljudi je poginulo - Branislav Milinović - demonstrant i policajac Nedeljko Kosović.
Na ulicama glavnog grada pojavili su se i tenkovi.
