UN: Srbija kršila pravo na život
Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava je, posle sprovedenog postupka u slučaju smrti Zorana Novakovića (25), marta 2003. godine, doneo mišljenje u kojem se tvrdi da je Srbija odgovorna za kršenje prava na život proklamovano Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima. Komitet je doneo mišljenje na osnovu inicijalne predstavke kojom su im se 10. novembra 2006. godine obratili Novakovićeva majka i sestra.
U tom mišljenju, dostavljenom Tanjugu, navedeno je da je krivični postupak počeo tek u junu 2006. godine, iako su odmah nakon Novakovićve smrti postojale indicije da je u konkretnom slucaju bilo ozbiljnih propusta u medicinskom tretmanu i, iako je porodica podnela krivicnu prijavu protiv više lekara.
Nezadovoljni ovakvim ponašanjem pravosudnih organa, Marija i Dragana Novaković, majka i sestra pokojnog Zorana, podnele su u novembru 2006. godine predstavku Komitetu UN za ljudska prava, tvrdeći da je Srbija odgovorna za kršenje prava na život koje je proklamovano Međunarodnim paktom o građanskim i politickim pravima.
Posle sprovedenog postupka, Komitet je našao da je "Srbija odgovorna zbog toga sto nije sprovela efikasnu istragu" o Zoranovoj smrti i nije, kako se navodi, preduzela odgovarajuće radnje protiv onih koji su za to odgovorni.
Kako je krivični postupak protiv lekara okrivljenih za Novakovićevu smrt i posle gotovo osam godina i dalje u toku, Komitet je naložio Srbiji da "preduzme sve mere da se ovaj krivićni postupak što pre završi, a okrivljeni kazne, ukoliko se utvrdi njihova krivica".
Komitet je naložio da se porodici nadoknadi šteta zbog kršenja prava predviđenih paktom.
Srbiji je, takođe, naloženo da spreči ponavljanje ovakvih povreda u budućnosti, kao i da odluku Komiteta učini javnom.
Novaković je preminuo u Beogradu, na Klinici za infektivne bolesti, od, kako se navodi, teške infekcije nastale kao posledice zapaljenja zuba.
Zoranova majka i sestra su u inicijalnoj predstavci ustvrdile da je on bio žrtva kršenja više članova Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.
On je, dodaje se, bio primljen na Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju u Beogradu 24. marta 2003. godine sa otečenom vilicom, koja je predstavljala posledicu infekcije zuba, pet dana kasnije prebačen je na Kliniku za infektivne bolesti.
Dan kasnije on je, kako se navodi, preminuo od posledica gnojne infekcije usta, vrata, grudnog koša i daljih komplikacija koje su usledile.
Zub koji je prouzrokovao infekciju nije bio izvađen, a osnovne medicinske analize, kao što je mikrobiološka analiza, nikada nisu urađene, dok je hiruški zahvat kojem je bio podvrgnut bio u potpunosti neodgovarajući.
Prvu tužbu Novakovićeva majka i sestra podnele su 2. oktobra 2003. godine Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu na osnovu koje je pokrenut istražni postupak protiv NN lica, koja je kasnije dopunjena imenima osam lekara koje podnosioci predstavke smatraju odgovornim za njegovu smrt.
Ovo je drugi predmet Komiteta UN za ljudska prava u kome je u slučaju Srbije presuđeno po individualnoj predstavci.
Prvi predmet po kome je odlučiovao Komitet bio je slučaj novinara Željka Bodrožića iz "Kikindskih novina" koga je država novčano kaznila zbog, kako se tvrdilo, klevete nekadašnjeg funkcionera SPS-a Dmitra Šegrta. Pošto on nije imao para za kaznu zaprećeno mu je odlaskom u zatvor.
Komitet UN za ljudska prava naložio je državi Srbiji u novembru 2005. godine da ukine presudu i obešteti Bodrožića
