Prvo odsekao prst devojčici pa je onda ubio
U potrazi za ubicom šesnaestogodišnje Milice Barašin, koja je u četvrtak uveče izmasakrirana u subotičkom naselju Zorka, policija je na informativni razgovor privela veći broj osoba, ali još nije poznato ko je izvršio ovaj stravičan zločin.
Telo učenice drugog razreda Srednje hemijsko-tehnološke škole pronađeno je pre tri dana na poljskom putu uz somborsku prugu, svega 50 metara od kuće u Ulici Petra Popovića Age u kojoj je živela sa majkom, babom i dedom.
Izvor “Blica nedelje” blizak istrazi kaže da je ubica najverovatnije devojčici prišao sa leđa i oštrim predmetom, najverovatnije nožem, naneo joj smrtonosne povrede u predelu vrata.
- Devojčica je u trenutku napada slušala muziku na uređaju MP3 i verovatno je, pokušavajući da se odbrani, zadobila i povrede na ruci. Pored posekotina na vratu, odsečen joj je kažiprst leve ruke, a imala je i povrede na još dva prsta. Do sada je saslušano mnogo ljudi, ali se još uvek traga za zločincem - kaže sagovornik “Blica nedelje“ blizak istrazi.
Naš izvor dodaje da je ubistvo Milice Barašin jedan od najstravičnijih zločina koji se dogodio u poslednjih 20 godina na severu Bačke i da policija čini sve što je u njenoj moći kako bi rasvetlila zločin.
Učila za modnog krojača
Milica Barašin je rođena u Somboru, a pre nekoliko godina se doselila u Suboticu zajedno s majkom Svetlanom Simendić, babom Stojankom i dedom Radivojem. Njena majka pronašla je posao u hotelu “Galeria” u centru grada, a Milica je upisala Srednju hemijsko-tehnološku školu, smer modni krojač.
- Bila nam je sve na ovom svetu. Brzo se uklopila u novi grad, stekla društvo i svi su je mnogo voleli. Bila je tako umiljata i jako lepa. Ne znam ko je mogao da nam je uzme na ovaj način - kaže Miličina baka Stojanka, koja se sat vremena pre zločina čula s unukom.
Zbog bolesti, Milica nije išla nekoliko dana u školu, a kobnog četvrtka zamolila je baku da je pusti da poseti drugaricu dok joj se majka ne vrati sa posla. Oko 21 sat nazvala je baku i rekla da uskoro stiže kući na večeru. Međutim, kada joj je majka stigla oko 22 sata s posla i videla da nema kćerke, uporno je pokušavala da je dobije na mobilni telefon.
Majka se plašila najgoreg
- Slutila sam najgore. Pošto mi nije odgovarala na poruke i pozive, u pidžami sam izašla pred kuću. U tom trenutku stigla je i Hitna pomoć i saopšteno mi je da mog zlata jedinog na svetu više nema - neutešna je majka Svetlana.
U Srednjoj hemijsko-tehnološkoj školi u koju je išla Milica Barašin od petka ujutru vlada tuga i neverica. Niko od profesora nije želeo da govori o tragediji, a ogledno odeljenje za modnog krojača u petak nije imalo nastavu po rasporedu.
- Trebalo je da imamo praksu, ali smo gotovo sve časove proveli s razrednim starešinom koja je pokušala da nas uteši. Svima nam je jako teško i ne možemo da verujemo da nema više naše Milice. Svi smo znali da je imala nekog momka koji je bio malo stariji od nje, ali je ona bila dobra, disciplinovana i jako lepa devojka - kažu Miličine školske drugarice.
Milici pretio čovek iz crnog automobilaBaka Stojanka kaže da joj je Milica pre izvesnog vremena u poverenju rekla da se plaši jer ju je po danu „pratio crni automobil iz koga je izašao muškarac i rekao joj da zna gde stanuje”. - Rekla mi je da ju je taj čovek uhvatio za ruku i zapretio joj, ali da je uspela da se otrgne. Došla je sva uspaničena, ispričala mi to u poverenju i zamolila me da ne kažem njenoj mami da se ne bi brinula - kaže baka Stojanka. |
Strah u Subotici
Od kada je gradom prostrujala vest o monstruoznom ubistvu, Subotičani osim žaljenja za ugašenim mladim životom osećaju i strah. Stanari obližnjih kuća u naselju Zorka, gde se zločin dogodio, kažu da uopšte ne spavaju mirnim snom i da decu ne puštaju nigde da idu sama. Kako saznajemo, više stotina uspaničenih građana je posle ubistva šesnaestogodišnje učenice zvalo policiju i pitalo da li je grad bezbedan.
- Nisam ni do sada puštao nigde dete noću. Plašim se pošto je ovo što se dogodilo sirotoj devojčici nečuveno. Mnogo mi je žao tog deteta. Viđao sam je često u prolazu, uvek je bila lepo obučena i nasmejana. Ne mogu da zamislim kako će njena majka smoći snage da nastavi život - kaže stanar kuće koja je udaljena svega nekoliko metara od mesta zločina.
Poslednji ispraćaj u Somboru
Juče u kući u kojoj je živela Milica Barašin nije bilo nikoga. Na kapiji je stajala posmrtnica s likom ubijene devojčice, a prolaznici su zastajkivali i brisali suze.
Šesnaestogodišnja Milica je juče po podne sahranjena na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru.
Na večni počinak Milicu je ispratilo nekoliko stotina rođaka, prijatelja, poznanika iz Sombora i Subotice. Drugari iz drugog razreda Hemijske škole u Subotici došli su sa vencima od belog cveća. Na poslednji oproštaj došao je i Miličin bivši mladić Srđan V.
- Zabavljali smo se oko godinu i po dana, ali smo pre nedelju dana raskinuli. Kraj u kome je živela bio je mračan, ali se ona nije plašila. Često je kada padne mrak tuda prolazila bez straha. Uveče nije bilo autobusa, ali nije htela da ide taksijem, već se uvek vraćala peške - priča Srđan.
Miličini rođaci iz Sombora pričaju da se u Suboticu odselila u drugom razredu osnovne škole.
- Nema dovoljno pravedne kazne za onoga ko je to učinio. Tako prekinuti jedan mladi život, to može samo monstrum - kažu kroz jecaj jedna od rođaka.
