Sud više neće utvrđivati materijalnu istinu
Sudovi u Srbiji više neće imati obavezu da po svaku cenu utvrđuju materijalnu istinu tokom suđenja, već će tužilac tokom celog postupka morati da se bori da održi svoju optužbu.
Tako će biti ubuduće ukoliko se usvoje rešenja o "raspravnom modelu" krivičnog postupka predviđenog Nacrtom novog Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) koji je izazvao velike polemike stručne javnosti.
Član radne grupe za izracu Nacrta Goran Ilić izjavio je da se novinama iz Nacrta menja odnos suda prema istini, odnosno prema izvođenju dokaza, pa se više ne insistira na onome što se naziva načelo materijalne istine.
"Sudovi su zagušeni tim načelom, koje je više teoretski koncept, nego praktični i koje u praksi kod nas, pre svega, predstavlja problem sudijama koje se bukvalno bore tokom suđenja da se tužiočeva optužba održi", naveo je Ilić koji je sudija Ustavnog suda Srbije i profesor krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu .
Prema Ilićevim rečima, prikupljanje dokaza u prethodnoj fazi postupka i izvođenje dokaza u toku suđenja rešenjima iz Nacrta daje se "u ruke" tužiocu, ali će priliku da prikupi dokaze imati i sud, koji to može da zahteva od tužioca, a ako on odbije, moći će da se obrati i sudiji za prethodni postupak (sada istražnom sudiji).
Sud će, shodno novinama i uvođenju "raspravnog modela" koji je sve više prisutan u kontinentalnoj Evropi, promeniti ulogu koju sada ima i pustiti stranke u prvi plan da dokazuju svoje tvrdnje, rekao je Ilić.
Ovaj koncept suđenja zapravo će ići u prilog odbrane jer će, objašnjava on, tužilac morati da se bori da svoju optužbu dokaže, a ne sudija, koji će i dalje suditi na osnovu principa koji traži da u slučaju sumnje uvek mora da presudi povoljnije po optuženog.
Sa druge Ilićev kolega, proferor krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Milan Škulić tekstu novog ZKP-a je zamera što je izostavio načelo prema kome sud u krivičnom postupku utvđuje istinu, ili joj bar teži.
"Više nije bitna istina, nego je bitno šta ko dokaže. Do sada je svim našim zakonicima bilo utvrđeno da je cilj krivičnog postupka utvrđivanje istine kao i u većini kontinentalnih država Evrope", rekao je Tanjugu Škulić, koji je i član Državnog veća tužilaca.
Prema ovom tekstu ZKP-a, sud više ne traži istinu, već je pravilo da se teret dokazivanja prebacuje na tužioca, a same stranke dokazuju u postupku svoje tvrdnje", kazao je Škulić i ocenio da to "liči na najobičniju građansku parnicu, poput neke naknade štete", što je kako je naveo, neuobičajeno za krivični postupak u kontinentalnoj Evropi.
On je naglasio da ni sada istina nije cilj koji je apsolutan, već da se istini teži, napominjući da istina često i nije dostižna.
"Tip postupka koji je u tom delu predviđen Nacrtom ZKP-a tipičan je za američko krivično pravo i države koje pripadaju anglosaksonskom sistemu, ali, kako je naveo, tu postoji bitna razlika jer u Americi postoji porota koja rešava da li je dokazana krivica ili nije, i ako okrivljenog oglasi krivim tek onda sudija može da mu izrekne kaznu, dok u našem sistemu nema porote", naveo je Škulić.
Pravilo je da se, ako se istina ne može dostići, ide u korist okrivljenog, podsetio je Škulić.
"Ovde se sada istina izbacuje i kao težnja, a to ne odgovara duhu pravičnosti, a ponekad to ne odgovara ni onome što prosečan građanin očekuje od krivičnog postupka. Građanin očekuje rešavanje nečega, da se kaže šta se zaista desilo, a ne da se kaže šta je ko dokazao", istakao je Škulić.
"Da pitate običnog čoveka šta od očekuje od krivičnog postupka, on će reći 'očekujem istinu'. On želi da čuje šta je zaista bilo, a ne da čuje ko je bio uspešniji u dokazivanju i ko je bolje delovao pred sudom", upozorio je on.
Ilić tvrdi da Nacrtom predviđeni koncept suđenja nije sistem američke procedure iz razloga što kod nas presuđuje sud, a ne porota.
Znači, nema stava porote da li je okrivljeni kriv ili nije kriv, da bi sudija koliko god bio uveren u suprotno, morao to da prihvati, kao što predviđa američka procedura, naveo je profesor.
"Sudija će u našem sistemu morati da stane iza svoje presude, koju će napisati, obrazložiti i potpisati, a da bi to uradio, on će svakako imati pred sobom dokaze, koje su pred njega iznele stranke i ako mu nešto ne bude jasno, svakako će po zakonu imati pravo da zahteva da se dodatni dokazi izvedu", naglasio je Ilić.
Sa stanovišta tužioca, je prema rečima profesora, mnogo teže ubediti sudiju profesionalca u nešto, nego 12 porotnika "koje bi nekim svojim scenskim nastupom mogli da impresionirate".
"Naš sudija je profesionalac, čovek koji je položio zakletvu i koji zna da primenjuje pravo i to je njegova funkcija", napomenuo je Ilić.
On je naglasio da i u modelu raspravnog postupka gde stranke imaju primarnu ulogu sud svakako kontroliše čitav postupak i "svojim potpisom donosi konačnu odluku, koja će biti i na kontroli drugog stepena - Apelacionog suda i eventualno trećeg - Vrhovnog kasacionog suda.
Škulić smatra da je pravo žalbe zbog nepotpuno ili pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja obesmišljeno, pošto se istina više ne utvrđuje kao cilj krivičnog postupka.
"Ako sudija nema zadatak da utvrđuje istinu i ako se u principu ne bavi istinom u krivičnom postupku, kako se onda može napadati presuda u vezi sa činjenicama, kada su činjenice stvar istine", zamerio je on.
Takva žalba, prema njegovom mišljenju, u startu gubi smisao, jer je pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje uvek povezano sa time da li je, ili nije, utvrđena istina.
"Ako istina ni formalno nije cilj krivičnog postupka, onda i taj žalbeni razlog na neki način gubi smisao i izlazi van tog koncepta", smatra Škulić.
U celoj kontinentalnoj Evropi, kako je naveo, jedino BiH i Italija imaju sistem koji je sličan, s tim što se u Italiji okrivljeni nikada ne može pojaviti pred sudom bez branioca - uvek mora imati advokata uz sebe, dok kod nas nije tako predviđeno Nacrtom, već ostaje kao i do sada, da samo u nekim situacijama postoji obavezna odbrana.
Škulić je stoga izrazio bojazan da bi tako za veliki broj krivičnih dela okrivljeni, koji često nije ni obrazovan ni pravnik po struci, morao da dokazuje činjenice i da se stručno suprostavlja tužiocu koji je pravno obrazovan, iskusan i ima iza sebe ceo državni aparat.
"Pitanje je koje su realne šanse okrivljenog u takvom dokaznom dvoboju", naveo je profesor.
