"Bila sam robinja četiri godine"
Nekoliko puta sam pokušala da se ubijem, ali su me ti monstrumi iz ilegalnih javnih kuća spasavali, priča Sremica Zorana M. (21) koja je bila primorana da se bavi prostitucijom u nekoliko gradova Srbije i Federacije BiH, gde je kao belo roblje bila bukvalno prodata vlasnicima ilegalnih javnih kuća.
"I dalje osećam čemer i poniženje zbog svega što me je snašlo sa mojih nepunih 17 godina. Nekoliko puta sam pokušavala da se ubijem jer sam htela da prekratim muke kojima sam bila izložena četiri godine i 28 dana. Ti monstrumi su me spasavali u poslednji čas", kaže Zorana.
|
Želi da ode
|
"Tog jula 2005. bila sam sa svojom najboljom drugaricom Ksenijom u diskoteci na otvorenom u susednom mestu. Lepo smo se zabavljale, srele smo drugare iz škole, ali se ona odjednom izgubila u gužvi. Prošla je ponoć kada se pojavila sva zajapurena sa momkom koga nisam poznavala, pet-šest godina starijim od nje. Rekla mi je da će se ona kasnije vratiti kući i da njenim roditeljima kažem da je ostala sa društvom iz škole. Sutradan je banula kod mene i rekla mi da je našla momka iz Beograda koji je pri kraju studija. Nekoliko dana kasnije me je pozvala da će njen dečko doći po nas da nas vodi na jednu beogradsku žurku", seća se Zorana.
Nije se nećkala, jer je bila pomalo umorna od monotonije života u malom mestu.
"Došao je po nas, vodio nas po kafićima, splavovima. Iste večeri sam upoznala Nikolu, za koga sam kasnije saznala da mu to nije pravo ime i provela nezaboravnu noć u društvu sa njim. Vratili su nas kući uz obećanje da ćemo se čuti za koji dan. Nikola me je pozvao nakon dva dana i rekao da dođem autobusom u Beograd, da će me sačekati kod Centra "Sava" jer su mu kola na popravci. Odmah me je odveo u stan. Predložio mi je da popijemo piće, odmah sam osetila da gorim i da mi se vrti u glavi. Kao da sam lebdela. Sećam se samo da je u sobu gde sam bila ušao neki stariji čovek. Kada sam se probudila, osećala sam se mamurno, glava mi je pucala. Moj dečko je sedeo sa nekim društvom u sobi i glasno se smejao. Shvatila sam da me je najverovatnije taj stariji čovek "iskoristio". Ubrzo nakon toga, u sobu je ušao Nikola i pretećim glasom mi rekao: 'Od sada radiš za mene, sada si moja kurva, kao i tvoja drugarica Ksenija koja je već 'odradila' nekoliko mušterija. Nemoj da ti na pamet padne slučajno, da pričaš sa čime se baviš, jer ću ubiti ne samo tebe, nego čitavu porodicu!"
Roditeljima je Zorana ispričala da Ksenija i ona žele da pohađaju školu u Beogradu i da su našle mali stan. Nikola je za njih i još šest-sedam devojaka iznajmio stan gde su "radile", a stanovale su u jednoj garsonjeri.
"Dovodio nam je razne muškarce, odvratne, zadrigle, plakale smo danima, ali nismo smele da pisnemo. S vremena na vreme išle smo kući, ali svega na nekoliko sati. Na dan smo imale po najmanje pet-šest mušterija, vikendom i desetak. Kseniju je jednoga dana odveo i od tada je nisam videla, načula sam da je negde u Bosni, u okolini Sarajeva. Potom me je Nikola odveo u motel jednog svog druga jer mu "treba dobra roba koja će mu razraditi posao". Išla sam iz ruke u ruku. Novi "poslodavci" su mi zabranili kontakt sa spoljnim svetom", priča dalje Zorana.
"Htela sam da presečem vene, ali me je spasla konobarica iz jednog motela. Pretpostavljam da ih je ona prijavila policiji. Međutim, oni su me prebacili u Bosnu, gde sam bila skoro godinu dana, pa sam posle bila prodata novom "gazdi" u Srbiji. Srećom, policija je ušla u trag tim kriminalcima koji su imali lanac ilegalnih javnih kuća i pronađena sam avgusta prošle godine u jednom gradu u Srbiji. Porodica mi pomaže da izađem iz ovog duševnog pakla...", završava svoju priču ona.
