Ekserima hranili pingvine
Kada čovek hoće da ubije tigra, on to zove sportom. Kada tigar hoće da ubije njega, on to naziva svirepošću, napisao je Bernard Šo, a čuveni engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert tvrdio je da bi lov na jelene bio sjajan sport - kada bi jeleni imali puške.
Pošto je čovek odavno najopasnija životinja na planeti i već je nekim vrstama došao glave, mnoge zemlje donele su zakone o dobrobiti životinja. I Srbija je takav zakon donela u maju 2009, međutim mnogi se pitaju da li je to mrtvo slovo na papiru.
|
U Srbiji 708.000 pasa
S druge strane nije lako ni rešiti problem pasa lutalica. U Srbiji zvanično ima 708.000 pasa i 36.000 mačaka. Vladimir Terzin, pomoćnik gradskog sekretara za zoohigijenu, tvrdi da je optimalni broj uličnih pasa za Beograd 1.500, a trenutno ih ima oko 6.000! Poslednje dve godine čipovano je i sterilisano dve trećine pasa, ali on tvrdi da druge opštine u Srbiji svoj problem s psima lutalicama rešavaju tako što ih dovezu na teritoriju prestonice i naprosto iskrcaju! |
Gotovo da nema dana kada se u domaćim medijima ne pojavi vest o nasilju nad životinjama. Zoološki horor zavladao je Srbijom, tvrde ljubitelji četvoronožaca.
Drugi kažu da su nasilju na Balkanu mnogo više izloženi ljudi. A sociolozi su davno ustanovili da je stepen empatije prema drugim živim bićima uvek direktno u vezi sa stepenom siromaštva nekog društva ili države.
Lavinu je pokrenuo slučaj keruše Mile kojoj je neko odsekao sve četiri šape u beogradskom naselju Medaković. Usledila je vest da je neko u Rgotini kod Zaječara keru mešancu Mišku odsekao glavu, a u selu Gornje Međurovo kod Niša pronađena su četiri psa obešena o drvo, da su u pančevačkom naselju Strelište pronađene dve mačke sa odsečenim šapama...
Činjenica je da se monstruozni slučajevi nasilja nad četvoronožcima događaju i širom regiona. Bosnu i Hercegovinu potresao je video-snimak devojčice iz Bugojna kako smejući se baca štence u reku, a koji se nedeljama vrteo na Ju tjubu.
Velimir Ivanišević, osnivač Udruženja građana za sprečavanje okrutnosti nad životinjama "SOS" Sarajevo, rekao je da je to dokaz da je BiH "bolesno društvo".
U Republici Srpskoj za mučenje ili ubijanje životinje bez razloga zakonom je predviđena kazna u rasponu od 3.000 do 12.000 maraka.
U Srbiji ovakvog počinitelja čeka novčana kazna (od 100.000 do milion dinara) ili zatvor od šest meseci. Samo ako neko odstreli zaštićenu vrstu ili pak pomori čitavo krdo, može biti kažnjen trogodišnjom robijom.
Tako je, recimo, Ištvan K. iz Novog Bečeja kažnjen novčano za ubistvo mačke jer joj je vezao kanap oko vrata i šape, a onda je obesio o plinsku cev na krovu kuće.
Drašku M. iz Paraćina sud je zacepio 50.000 dinara kazne jer je psa Garija bacio sa mosta u Moravu.
|
Sami sebe grizu
|
Milutin P. iz Paraćina i Slavko J. iz Čitluka osuđeni su 2008. godine na dva meseca i mesec dana zatvora jer su mučili dva mrka medveda.
Slobodan P. iz Beograda osuđen je na četiri meseca zatvora, ali uslovno na tri godine, zato što je u Leštanima nemačkog ovčara vezao za kuku automobila i vukao ga putem dok nije uginuo.
Na meti ljudskog roda nisu samo domaće životinje. U Hrvatskoj, u okolini Šibenika, neko je iz puške sačmom ubio delfina.
Neko od posetilaca Zoo-vrta na Paliću servirao je pingvinima sa Galapagosa hleb sa ekserima. Svi pingvini su umrli u mukama od unutrašnjeg krvarenja.
Na više mesta u Vojvodini pronađeno je ovog leta nekoliko desetina otrovanih ptica grabljivica koje su zaštićene zakonom.
Nasilje nad životinjama često se povezuje sa ritualima satanističkih sekti, ali se uveliko prozivaju i lovačka društva. Tvrdnja da lovci u kruševačkom kraju moraju da donesu po dva repa životinja ili četiri noge ptica da ne bi platili mesečnu taksu od 1.000 dinara, digla je uzbunu među ljubiteljima životinja. Neka lovačka udruženja u Srbiji prihvataju kao razduženje i šape mačaka i pasa lutalica, jer tamaneći ih "štite" lovišta.
Stručnjaci iz američkog FBI gotovo da su dokazali da je okrutnost prema životinjama karakteristika koja se redovno pojavljuje u dosijeima serijskih ubica.
Ipak, sasvim je sigurno da bolesni umovi ne mogu da se povežu ni sa bojom kože, ni sa nacionalnošću, ni sa veroispovešću, pa ni sa siromaštvom ili bogatstvom društva u kome žive.
Veterinar Katica Spasić, potpredsednik Udruženja "Sloboda za životinje", kaže da odnos prema životinjama ne zavisi od toga kom društvenom sloju pripada čovek:
- Boravila sam u jednoj južnoameričkoj zemlji gde je trećina stanovnika siromašna, ali je odnos tih ljudi prema životinjama bio daleko bolji nego u Srbiji ili našem regionu.
Sociolozi i psiholozi smatraju da nasilno ponašanje prema životinjama ukazuje na psihopatologiju ličnosti, jer kao što je rekao humanista Albert Švajcer: "Svako ko je stekao naviku gledanja na život bilo kojeg živog bića kao bezvrednog, u opasnosti je da dođe na ideju da su ljudski životi takođe bezvredni."
