"Draža osuđen pre suđenja“

Predstavnici predlagača za rehabilitaciju komandanta Kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića zatražili su danas na ročištu pred Višim sudom u Beogradu poništenje presude od 15. jula 1946. godine kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem.

Počelo ročište o zahtevu za rehabilitaciju Draže Mihailovića

 

Poništenje presude i vraćanje građanskih prava Mihajloviću zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, koji se danas nije pojavio na ročištu, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Na današnjem ročištu pripadnik NOB-a i penzionisani funkcioner SUP-a Risto Vuković zatražio je od suda da mu dozvoli učešće u postupku kao protivnik predlagača, odnosno zainteresovana strana, kako bi Mihajloviću osporio pravo na rehabilitaciju.

O predlogu Vukovića, koji je sudu danas dostavio njegov punomoćnik Bajo Cmiljanić, sudsko veće odlučiće do sledećeg ročišta koje je zakazano za 29. oktobar.

Ovaj predlog je sporan jer Zakon o rehabilitaciji nije predvideo učešće suprotne strane u postupku, već jednostranost postupka s ciljem da utvrdi da li je neka presuda doneta iz političkih i ideoloških razloga.

Kako je, međutim, Vrhovni sud Srbije u sudskoj praksi zauzeo stav da sud može da sasluša zainteresovano lice ukoliko oceni da ono ima pravni interes da učestvuje u postupku, sudsko veće sudije Aleksandra Ivanovića rešilo je da Vukovićev zahtev razmotri i naknadno odluči o njemu.

Cvijanović je svog klijenta sudu predstavio kao aktivnog učesnika NOB-a, kome su poznate okolnosti iz ratnog perioda u vezi sa naredbama koje je izdao Mihajlović i aktivnosti njegovih snaga po njima.

U tom cilju je sudu dostavio navodnu naredbu Mihajlovića i izveštaj o njenom izršenju Pavla Đurašinovića.

Punomoćnik predlagača Zoran Živković ukazao je da je smrtna kazna Mihajloviću izrečena još pre suđenja, jer je u više navrata javno saopštena pre počerka procesa.

"Mihajlović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje", ukazao je punomoćnik predlagača zahteva koji je detaljno obrazložen na 70 strana.

Živković je sudu prethodno dostavio prevedenu fotokopiju dokumentacije koju je dobio od državnog sekretara Ministarstva pravde i člana Komisije za utvđivanje svih okolnosti Mihajlovićeve smrti Slobodana Homena o toku suđenja Mihajloviću.

Komisija je tu dokumentaciju dobila od britanskog ministarstva spoljnih poslova, a sud će, prema rečima sudije Ivanovića, po službenoj dužnosti nabaviti njen original do sledećeg ročišta.

Pored toga, sud je obavezao Živkovića da do sledećeg ročišta dostavi disk sa materijalom o spornom suđenju Mihajloviću, pošto disk sa 32 dokumenta koji poseduje sud nije tehnički ispravan.

Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude od 15. jula 1946. godine kojom je Draža Mihailović osuđen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva građanska prava.

Dva dana kasnije 17. jula 1946. godine streljan je kao državni neprijatelj "broj jedan", a do danas nije javno objavljeno gde je i kada sahranjen.

Propratnu dokumentaciju za odluku o tom slučaju sud je nabavio od Istorijskog arhiva u Beogradu, kao i Vojnog arhiva.