Kako rade srpski profajleri

Kako napadaju serijske ubice, kako "spri-kileri" i kako se "na prvi pogled" prepoznaje "delo" plaćenog ubice?

U Srbiji nema serijskih ubica i silovatelja, pa policija ne angažuje "profajlere" kakve znamo iz krimi-filmova, ali je pravljenje "profila" počinilaca teških krivičnih dela neizbežna faza u istragama.

Kriminolog Zoran Đurđević, profesor na Kriminalističko-policijskoj akademiji, kaže da se kriminalističko profilisanje mahom koristi za serijska krivična dela i to teža, kao što su ubistva i silovanja, ali da znanje profajlera policiji može da koristi i prilikom selekcije potencijalnih krivaca, hapšenja i vođenja informativnog razgovora.

Osvrćući se na slučaj "ubice iz Jabukovca", Nikole Radosavljevića koji je pre nekoliko godina u tom selu kod Negotina ubio devet ljudi, Đurđević je objasnio da počinilac tog zločina koji je šokirao Srbiju nije serijski ubica, već takozvani "spri kiler" (spree killer): to je ubica koji za kratko vreme, na različitim lokacijama, ubije više žrtava, praktično jednu za drugom.

Prema mišljenju Đurđevića, pojavljivanje dvostrukih i trostrukih krivičnih dela bi bilo naznaka da u rasvetljavanje zločina treba uključiti i "profajlere".

U izradi "profila" počinioca nekog krivičnog dela, istražitelji polaze od žrtve, jer je ona "izvor motivacije".

"Uvek se postavlja pitanje zašto je baš ta osoba ubijena i prvo se prikupljaju sve dostupne inforamcije o njoj. Potom, na osnovu 'trougao analize', odnosno mesta, vremena i žrtve pokušavamo da spoznamo ko je počinilac krivičnog dela", objasnio je sagovornik Tanjuga.

Na osnovu povreda nanetih žrtvi i sredstava koja su za to korišćena može se izvesti zaključak o profesiji ubice.

"Istu povredu neće naneti neko ko zna anatomiju tela, kao što su radnici u zdravstvu ili mesari i neko ko o tome ne zna ništa, a sredstvo koje je korišćeno služi kao dodatna indicija", rekao je Durđević.

O počioniocima najtežih krivičnih dela može se zaključiti i na osnovu broja povreda koje su nanete žrtvi, mesta i redosleda nastanka, pa se razlikuju ubistva koja je počinio profesionalni ubica od onih koja su delo člana neke organizovane kriminalne grupe.

Plaćeni ubica radi za određenu naknadu, nema emotivnan odnos prema žrtvi i najčešće joj nanosi dve povrede na telu - od kojih je prva fatalna, a drugom "overava".

Član organizovane kriminalne grupe ubija "s razlogom" i u to unosi emocije, pa žtrva najčešće na telu ima više povreda u predelu srca i glave, obično se kao sredstvo koristi vatreno oružje, a meci se ispaljuju rafalno.

Đurđević dodaje da na žrtvama koje su bile otete i od kojih je trebalo iznuditi neku informaciju istražitelji pronalaze tragove koji ukazuju na zlostavljanje, poput pucanja u stopalo, koleno, pa tek onda u srce.

"Trofej" - obuća, garderoba ili nakit koji je pripadao žrtvi, takođe, ima posebnu simboliku, jer ga ubica ili silovatelj koristi kako bi "oživeo" počinjeno krivično delo.

Pored kriminalističkog, policiji od pomoći može biti i geografsko profilisanje, kojim se na osnovu zone kriminalnih aktivnosti određuje gde bi počinilac mogao da stanuje i na kom prostoru bi trebalo intezivirati potragu.

Vremenski period za izradu profila varira, postupak je dinamičan i traje sve do otkrivanja počinioca krivičnog dela, a studenti na KPA izučavaju različite metode profilisanja, pa "koriste" i iskustva FBI.

Durđević je naglasio da se prilikom izrade profila koriste zapisnici o uviđaju, video snimci, fotografije i izjave, prema kojima se rekonstruiše krivično delo i pravi "profil" počinioca.

Novim informacijama se potvrđuju ili koriguju ranije izvedeni zaključci, ali su procene "profajlera", ipak, samo indicije, a ne dokazi, naglasio je Đurđević.

Prema njegovim rečima, da bi se "išlo u korak" sa metodama koje koriste savremene policije u svetu, na Akademiji se, u okviru redovnih i specijalističkih studija, već dve godine izučava profilisanje.

Između ostalog, student KPA uče na slučaju Džeka Trboseka, koji je specifičan, jer nikada nije otkriveno ko je zapravo izvršio najmasovnija ubistava 1888. godine.

"Tu je i Harold Šipman, doktor iz Engleske koji je izvršio najveći broj ubistava na području Evrope u skorijoj istoriji. Prema poslednjim istarživanjima, više od 250", naveo je Đurđević.

Izrada prvih "profila" vezuje se za četrdesete godine XX veka, kada je napravljen profil "bombardera" u Njujorku koji je za 16 godina postavio više od 50 stručno napravljenih bombi.

"Profajlera" najviše ima u Americi i oni "uče zanat" u Nacionalnom centru za analizu krivičnih dela pri FBI akademiji. Prema policijskim procenama, u SAD sada ima oko 100 serijskih ubica.